Dosta sam iznenadjen da je mnogima Purpureomaculatus naj impresivnija zmija od svih drugih prikazanih
...
Naravno da ima to "nešto", ali je barem meni u odnosu na trigonocephaluse, insularise i B. schlegelii-je
"smešna" što se boja tiče, ali dobro, sve je to stvar ukusa i ne vredi dalje o tome raspravljati...
Pošto je bilo par pitanja vezanih za tu vrstu, napisaću generalno par stvari koje je karakterišu:
Trimeresurus purpureomaculatus, ili Vipera mangrova je arborealna vrsta koja živi po Aziji,
narastu do 100cm (ženke), dok su mužjaci oko 70tak cm... To su noću aktivne zmije, koje
pošto spadaju u porodicu Crotalida imaju termalne receptore ispod nozdrva, pomoću kojih
uočavaju plen u potpunom mraku putem telesne toplote koju on emituje...
Boje variraju, i ove zmije su naj češće "ofarbane" u purpurno plavičaste boje, sa primesama
žute, crne, bele, braon i.t.d, ali ima i primeraka, malo redjih, koji su skroz crni, ili prošarani
beličastim krljuštima... Radjaju žive mlade kojih može biti i do 20 u leglu...
Najčešći izgled Trimeresurus purpureomaculatusa...
Vrstu generalno odlikuje velika agresivnost, što u kombinaciji sa velikim radijusom napada,
(jer sve arborealne vrste držeći se vrhom repa za granu mogu da bace i do 90% svog tela ka
cilju), troduplim "nišanskim spravama" (jezik, termalni rec. i oči) i dosta jakim hemo toksinom
koji je po jačini mislim duplo slabiji od otrova našeg Poskoka, ali ga zato Purps zbog veličine
glave ima 3-4 puta više nego Poskok, čine ovu zmiju veoma opasnom po ljudski život...
I sam imam, i imao sam više različitih vrsta arborealnih otrovnica, a i upoznat sam sa vrstama
koje Vrba ima i pričajući sa njim znam kako se te druge vrste ponašaju, i obično je tako da
zmije koje se rode u zatočeništvu zbog stalnog kontakta sa čovekom koliko toliko postanu
tolerantne i nisu baš toliko agresivne kao primerci u divljini, ali Purpreomaculatusi su imam
utisak takve zmije, koje vremenom čak i dobijaju na agresivnosti i kako vi kažete nabrijanosti,
jer nikad neću zaboraviti trenutak kada sam otišao kod tipa u Nemačku da ih preuzmem, i ono,
hajde da napravim koju fotku roditelja koji su isto CB, frajer otvori terarijum da ne bih slikao
kroz staklo, a već na približavanje terarijumu sam primetio da nervozno otvaraju usta pokazujući
belu unutrašnjost, i toliko su im mišići napeti za napad, da bukvalno podrhtavaju, i znači on
otvara staklo, ja stajem sa fotoaparatom na nekih 100tinak cm od zmije, "opaljujem" fotku sa
blicem na koji se ženka Purpsa bukvalno baca sa grane prema meni, polovinom tela pada na
ivicu terarijuma i ispada na pod prostorije... Znači takvo ponašanje koliko sam imao prilike da
komentarišem sa nekim drugim ljudima na nekim stranim forumima je od svih arborealnih
otrovnica karakteristično samo za ovu vrstu, i takodje mi je još par njih reklo da su i oni bili
svedoci "letećih" Purpureomaculatusa...
Ni ovi moji, a ni Vrbini takodje nisu izuzetak, i otvaranje usta na najmanji pokret izvan terarijuma
je normalno, a često kada su na nekoj grani u blizini stakla, i kada prolazim pored terarijuma,
samo čuješ udarac, što ne rade ni neke zmije koje su "još više" poznate po agresivnosti kao
što su na primer Bothropsi...
Ali sve u svemu, moj je utisak da je upravo zbog svega toga manja verovatnoća da u teraristici
dodje do ujeda od ove zmije, nego od bilo koje druge manje agresivne arborealne otrovnice,
jer jednostavno sa Purpureomaculatusima uvek znaš na čemu si, i kada otvaraš terarijum uvek
znaš da ne može proći bez napada, dok su 90% ostalih vrsta arborelnih otrovnica što bi se
narodski reklo "kurve", jer leže lenjo i nezainteresovano na svojim granama, ponekad danima
se ne pomerivši, ne reaguju napadom na pokrete, uznemiravanje niti bilo šta drugo, i tako prodju
godine, čovek se opusti i pomisli kako ima divne i mirne zmije, dok joj jednom ne kvrcne nešto
ili ne odlepi u nekom drugom tripu, i završi teraristi na prstima...
Inače što se čuvanja tiče, ne traže neke komplikovane uslove, i što Vrba zna reći, možeš ih čuvati
i u "kutiji za cipele"
... Jedu halapljivo na prvu, što obično nije slučaj sa arborealnim otrovnicama
koje po rodjenju mogu dugo zezati dok same ne projedu, i što je još važnije, piju vodu iz posude,
što mnoge druge zmije teško nauče, ili nikad ni ne nauče pa moraš stalno da prskaš lišće kako bi
one sa njega skupljale kapljice... Ma ovo su jednostavno Spartanci medju zmijama
...
Tema: MOJE ZMIJE-GALERIJA (Posjeta: 481657 vremena)