Ribe su vrlo brojna i raznovrrsna grupa, a čula vida prati njihov način života vrlo dosledno. To se pre svega odnosi na spektralna svojstva njihovih vidnih pigmenata koji hvataju upravo onu svetlost koja je najzastupljenija u njihovoj sredini. Postoje ribe koje su vrlo osetljive na svetlost iako njihov vid nije posebno razvijeno čulo. Takve su mnoge ribe koje žive na dnu tj u mračnijim sredinama.
Kečige (Acipenser ruthenus) vide na logaritamskoj skali relativnog intenziteta opseg od 8 jedinica. To znači da su u stanju da vide i 100 miliona puta slabije svetlo od onog koje daje veštački izvor. Recimo da sam ja baš to probao na ovim ribama stimulišući ih ksenonskom lampom od oko13 mmol/m2×si da već negdeposle dve trećine pomenutog logaritamskog opsega više ne vidim tu svetlost, a radio sam u mraku. Naravno ni mi ljudi nismo noćovida bića.
Dalje vid riba zavisi i od tipa fotoreceptora koje imaju u svojoj retini. Ovo je opet usko povezano sa načinom života. Ciklidi recimo imaju razvijen trokolorni vid, što im daje vrlo veliku mogućnost "shvatanja" sredine i opštena sa njom, ali i umanjuje njihovu orijentaciju u mraku putem ovog čula. To im očigledno nije bilo bitno za uspešnu evoluciju.
Dakle nema generalnog odgovora. Inače se eksperimenti za utvrđivanje ovakvih činjenicarade raznim naučnim tehnikama od kojih su neke tehnički dosta složene, a druge poput bihevioralnih pristupa samo izgledaju jednostavno.
Od naučnih radova koje se bave akvarističkim ribama imam samo one koji se bave vrstama Carassius auratus, Aeqidens pulcher i nekim ribama roda Danio. Pa se javi ako bi voleo da to malo pogledaš. Mada mislim da nema nekog posebnog razloga upuštati se u to dublje akvaristike radi. Pre je problem ako se preteruje sa količinom svetla nego ako ga ima manje od onog što ribe mogu da podnesu.
Tema: VID RIBA PO MRAKU (Posjeta: 3073 vremena)