Fuck, mislim si... već su dugo na putu ali, očajnički mi trebaju... Baš mi jako jako trebaju (mislim, ne meni...trebaju žabicama) i, jbg, konzultiram se sa njom... govori, plati im... stvarno nam trebaju muhe(jbg, slaba je i ona na žabice). Odlazi u poštu, uplaćuje i meni na posao donosi potvrdu. Potvrdu i zaokruženu opciju hitno šaljem faxom u Rijeku (poštu...carinu...bi ga vrag...tamo odakle sam dobio dopis da im se javim)...ali, izuzetno ljubazna gospodja mi ondakaze na telefon...Znate, mi to sada moramo poslati na veterinarsku inspekciju u Zagreb...najbolje da vidite s njima hoce li vam to uopće proci...WTF...ZAŠTO SAM ONDA PLAĆAO 150 Kn???
No dobro...idem ja zvati Veterinarsku inspekciju...a, to vam je pri ministarstvu poljoprivrede, ribarstva i ruralnog razvoja...Uprava za veterinarske inspekcije.
Dobijam i tamo vrlo ljubaznog gospodina...nekakav pročelnik...zaista ljubazan. E...kaže on, to je sve super...ii da, ali...znate, izlazak našeg veterinara će kostati
barem jedno 600 Kn, a i onda nisam siguran hoće li vam dozvoliti da prođe...jer, znate, morate imati i dozvolu Ministarstva Kulture - Uprava za zaštitu prirode.
I, kažemi...moj vam je savjet da ih vratite pošiljatelju, to vam je najjeftinije. Jbg, zahvaljujem i zurno zovem postu-carinarnicu u Rijeku i, kazem opet izuzetnoj gospođi da bi ja da se iskoristi opcija 2 (da veterinar uništi a ostatak paketa dobijem na svoju adresu - tako je u stvari na formularu potpuna opcija 2...kada sam vec platio tih 150 kuna...ajde, mislim si). Ali, kaže krajnje ljubazna gospođa da to ipak neće moći...i, da je ipak najbolje da se paket vrati pošiljatelju.A...jebenti, vratite paket....jebenti...vratite ga!
Očajan....musice mi zaista trebaju...nastavljam se informirati za drugi puta...idem zvati ministarstvo kulture i, dobijam izuzetno ljubaznu gospođu...koja je eto, baš jučer naslijedila kolegicu na tom poslu...ali, ona nezna ništa o tome. Ok, kazem ja...ajde se molim vas informirajte pa ću vas zvati i tražiti informaciju. Nazvao sam je nakon pola sata...i, odgovor je otprilike glasio...nisam stigla sve pregledati...ali, mušice ili jesu ili nisu na jednoj od naših lista, no, svejedno jesu ili nisu, uplatom 70kn biljega te upitom za dozvolom...vi ćete dozvolu dobiti? Super, oduševljen sam.
Samo uplatim 70 kn i imam dozvolu.Ostaje pitanja veterinara koji pregledava mušice ako imaju upaljeno grlo...ili...koji kurac ih pregledava...kako ih pregledava za 600 KN...radi im rendgen?? WTF?
Odustajem, ispisujem se iz svega...ali, ostaje problem 150 Kn koje sam uplatio...na kraju priče...za ništa.I, krećem ja opet zvati...Ministarsvto kulture sa time nema ništa, Ministarstvo poljoprivrede...i, ruda te izgubljenog vremena
isto više nema nista sa time...vec se tu uplice ministarstvo financija(jer, objašnjavaju mi....uplata je napravljena u drzavni proracun). OK, zovem ministarstvo financija ...ovaj puta upravu za...neznam ni sam što...ali, počinju me previše šetati..i, na kraju odustajem. Zovem poštu...i, pravim se lud...pitam, možete li stornirati uplatu?Kaže mi ljubazna gospođada može, da samo napišem izjavu sa brojem svog tekućeg računa i da će mi u roku od par dana uplatiti novac...ne mogu vjerovati...ne mogu vjerovati...zahvaljujem...kuckam zahtjev i šaljem faxom....hoće li uistinu vratiti novce...neznam...ali, nada postoji.
Na kraju dana...glava mi jeko balon..jer sam naravno uz sva ova sranja...odradjivao i standardna sranja na poslu...i, mislim si...samo...samo sam mušice htio priuštiti svojim zabicama....izgubio sam, izgubio sam bitku...ali ne i rat.Idemo dalje :)
Slazem se i, svjestan svega, trebaju dozvole, ali, mislim da ih je nemoguće dobiti jer je to beskrajna šetnja od ministarstva do ministarstva, od uprave do uprave....za mušice koje koštaju 2 Eur-a...ne isplati se.