Akvarij NET - FORUM
Morska Akvaristika => Jadranski organizmi i ribe => Autor teme: Smarky - Prosinac 01, 2008, 20:16:09 poslijepodne
-
Bok svima...
Gledam po netu, i ljudi koriste rakove samce kao cistace. Jel netko koristi nase jadranske rakove samce u akvariju? Koliko sam citao, da bi to funkcioniralo, trebalo bi imati preko 20 samaca za 150l akvarij...
Jel netko ima negativnih iskustva (kruze price da oni imaju ostre noge, pa ostete mekane koralje tipa eufilija, i da onda ona jadna izbodena predje u fazu "brown gelly" i nakon toga "iscuri" iz akvarija)...
Volio bih da mi netko opovrgne tezu "busenja" koralja, te da mi potvrdi da oni recimo ciste alge i cijano?
Inace, citao sam da Scarlet rakovi (oni s crvenim nogama - "scarlet hermit crab") jako dobro utjecu na stanje akvarija, ali, pretpostavljam da ih je tesko nabaviti...
Hvala unaprijed.
-
calcinus sp. rakovi su po meni jedini reef safe i ne narastu veliki večina vrsta, sa jadranskima nisam imao dobra iskustva,
-
Ok, ajmo onda pod pitanje...
di ih nabaviti? :)
Trebam hitno takvu "gamad" :)
-
Imam i ja pitanje za jadranske samce: koliko mogu narasti? Kad su moji stigli, ubacio sam im vece kucice, a onaj koji je dograbio najvecu je narastao bar duplo od pocetnog.
Zna li tko u kojim uvjetima se oni presvlace? Naime, u jednom popodnevu, svi rakovi, bez obzira na velicinu, su odbacili stare ljusture tj presvukli se u nove..nesto im je valjda moralo izazvati takvu reakciju.
Zasad nisam imao vecih problema sa njima: povrmeno prevrnu kakav manji kamen koji nije ucvrscen. Uz to, sumnjam da su mi oni zakacili ostrim nozicama sarcofiton, pa je na tom mjestu malo istrunuo - to sam ocistio, a koralj se oporavio, ostale koralje znaju terorizirati, ali nisu im nastetili.
Mislim da su ok za ciscenje dna od otpadaka jer neumorno hodaju po dnu i skupljaju ostatke hrane i sl.
Sto se tice algi . ne cistim dvije stranice akvarija i tamo ima dosta algi, pa:
jadranski rakovi samci - nisam primjetio da ih to interesira
jadranske kozice - nesto kopkaju po algama ali mi se cini da se njima svidja taj zaklon, a ne alge
jadranski jezinci: stigli prije desetak dana, i nakon privikavanja poceli su cistiti saklo od algi! Kud prodju, skinu vecinu sa stakla, a algi se stvarno nakupilo! No nemam pojma sto ce raditi kada rjese stakla, jer cini mi se da jedu brze nego alge rastu.
-
rakovi samci, rekao bi općenito, prevrću koralje, penju se svugdje, ruše koralje, oštećuju.
pogotovo jadranski nisu čistači već smetači ;)
jako loša iskustva s jadranskim.
koliko narastu neznam, jer dok rastu mijenjaju kućice, što kod mene nisu mogli pa su se međusobno ubijali i puževe isto. :dead:
uglavnom, nisam ljubitelj rakova, iako lijepo izgledaju u akvariju.
-
Srdačan pozdrav,
Pišem ovde posle malo duže pauze. Na pitanja koja su postavljena u vezi sa Jadranskim vrstama rakova samaca i njihovim održavanju u akvariju je teško odgovoriti. Neophodno je ova pitanja preciznije formulisati. Jadransko more nastanjuje priličan broj vrsta rakova samaca, na pamet mi odmah pada nekih petnaestak vrsta koje se vrlo često, često ili relativno često viđaju u moru!. Postoje vrste (Dardanus callidus i Dardanus arrosor) koje nastanjuju – mogu da nose „kućice“ najvećih jadranskih puževa: bačvaša - Tonna (Dolium) galea i tritonovih truba - Charonia lampas i Charonia tritonis, veličine i 20-30cm (!). Ovakav rak, zajedno sa kolonijom prilično krupnih simbiotskih anemona (Calliactis parasitica - i do deset centimetara dužine tela) pričvršćenih na ljušturi ponekad zaista može da izgleda kao pravo čudovište!. A takva mu je otprilike i narav (!!). Sa druge strane, ukupna dužina trupa kod pojedinh vrsta (zajedno sa mekim repom) jedva da može da premaši dva centimetra – takvi većinom nastanjuju kućice - pužiće koji se dobro vide samo uz pomoć lupe! Različite vrste ovih rakova imaju različite načine života - nastanjuju različita staništa, preferiraju različitu vrstu hrane itd., pa se shodno tome i međusobno dosta razlikuju po ponašanju u akvariju i pogodnosti za držanje u njemu. Recimo, pripadnici pojedinih vrsta uopšte neće pasti alge! Na ovu temu bi moglo nadugačko i naširoko da se piše.
Ipak da pokušam nešto da napišem „na neviđeno“. Pretpostavimo da pod „jadranski samci“ podrazumevate vrstu Clibanarius erythropus, pretežno maslinasto-zelenog ili smeđe-crvenkastog raka samca sa oba klješta potpuno jednake veličine. U mnogim plićacima uz kamenitu obalu Jadrana je masovan. Ovaj rak samac spada u sitnije. Prednji (čvršći) deo tela ovog raka može dostići dužinu od nešto preko dva centimetra, a ekstremiteti oko četiri centimetra. Može nositi kućicu veličine i težine otprilike kakva je ona kvrgavog volka (Murex trunculus) dužine pet-šest centimetara. Međutim, ove dimenzije odnose sa na kapitalne primerke, prosečna veličina raka je mnogo, mnogo manja. Ova vrsta raka se odlično drži u akvariju (i u tropskom!). Vrlo je zanimljiv za posmatranje, a hrani se algama koje pase, ali i hranom životinjskog porekla. Verovatnoća da će napasti zdrave sesilne beskičmenjake (u koje spadaju i korali, naravno) je vrlo mala. Međutim, činjenica da je ovaj rak možda čak i isuviše živahan, agilan – veći deo vremena provodi u upornom planinarenju po kamenju, pri čemu zna da u prolazu gura, gazi i bocka sesilne beskičmenjake. U akvariju koji je gusto naseljen ovakvim organizmima C. erythropuse-e treba držati samo dok su sasvim mladi, sitni. Za takve akvarije (uključujući i reef akvarije) bih od Jadranskih vrsta kao ubedljvo najbolju preporučio Calcinus tubularis -a. To je veoma lep, takođe omanji rak samac, koji izuzetno temeljno uklanja nepoželjne alge. Izgleda da su mu takve osnovna hrana. A uz to se i vrlo pažljivo odnosi prema sesilnim beskičmenjacima - sustanarima!
I najzad jedna generalna opaska, mišljenje. Ukoliko je zbog prisustva obilja hranjivih (zagadjujućih) materija u vodi morskog akvarija rast nepoželjnih algi i/ili cianobakterija intenzivan, sumnjam da dodavanje rakova samaca može rešiti problem - ukoliko je to jedina mera koja se preduzima. Možda to može biti rešenje pod pretpostavkom da je akvarij prevashodno namenjen održavanju gomile rakova samaca! U protivnom, neophodno je istovremeno preduzeti i mere za poboljšanje kvaliteta vode. Rakovi samci algojedi će pomoći u eliminaciji ili bar značajnom smanjenju prisustva ovih nepoželjnih stanovnika akvarija.
Još jedan pozdrav svima!
-
Pa Zork bilo je i vrijeme da se javiš! Što kažeš da ovaj odgovor uobličiš u jedan (može i više) zanimljivi članak o jadranskim rakovima samcima? :)
-
ZorK, hvala na dugackom odgovoru. Stvarno, nisam znao da ima toliko razlicitih vrsta rakova samaca u Jadranu.
Sudeci po fotkama sa googlea, racici koje ja imam su Clibanarius erithropus..a BTW, danas su prevrnuli poprilican kamen, vjerojatno zato sto sam ih pohvalio nekoliko postova iznad. :D
Imam pitanje u vezi Calcinus tubularisa: na kojim dubinama se moze naci taj racic? Isto uz obalu, ili je potrebno zaroniti?
Nije da imam problema sa algama, vec me privukla velicina i boja tog racica. ;)
-
Zork, hvala puno na iscrpnom odgovoru. Ja sam pretpostavio da ima vise vrsta rakova samaca kod nas, ali, svakako nisam ni slutio da ih je toliko.
Definitivno si izvrsno srocio text, i mislim da zasluzuje biti uoblicen u clanak, s dodanih par slika, i da ce definitivno razbiti mitologiju rakova samaca iz jadrana, te da ce posluziti ljudima koji ce traziti informaciju o istima.
Mene takodjer zanima gdje naci "Calcinus tubularius"?
Sto se tice rjesavanja cijano i algi... cijeli spektar mjera pripremam za borbu protiv istih, ali, i kao jedna od preventivnih metoda je da nabavim "sitna" bica koja ce cistiti smetje po akvariju. Izmedju ostalog, tu su i rakovi samci, jezevi, puzevi, razni crvi i slicno. Naime, do sada sam imao relativno malo sitnih pomagaca sto mislim da je potpomoglo divljanju kemije u akvariju, te poboljsavanju uvjeta za stvaranje nama nepozeljnih algi i bakterija.
U svakom slucaju, gledam dugorocno, i pokusavam izbjeci kemiju (naj lakse je ubaciti antired, i posaugati "otpatke").
Hvala jos jednom na iscrpnom odgovoru.
-
Zahvaljujem na komplimentima, uvek sam nastojao da pomognem kolegama - to mi predstavlja zadovoljstvo. U pravu ste: bilo bi dobro da pojedine tekstove uobličim i za Magazin. Sve se nekako pripremam, ali... Izgleda da me pitanje postavljeno na Forumu dodatno motiviše – pa lepo sednem i napišem odgovor!
Što se rakova samaca tiče, podsetio sam se – prema aktuelnim naučnim listama u Jadranu žive 22 vrste ovih rakova, i to 7 iz porodice Diogenidae i 15 iz porodice Paguridae. Verovatno postoji i još koja neotkrivena!
Calcinus tubularis živi i u plićaku – da nije tako ne bi ga verovatno ni preporučivali za držanje u akvarijima. Može da deli stanište sa Clibanariusom erythropusom. Sećam se i sortiranja nakon sakupljanja: „Eh, potkrao se još jedan Clibanarius“!. Međutim, to je ređi slučaj. Calcinus obično živi tamo gde je stenovita obala odsečena, strma. Treba pažljivo pregledati senovite ivice obalnih rupčaga i podkopina čija je unutrašnjost bogato obrasla sesilnim organizmima. Na takvim mestima se može pronaći i ispod same morske površine. Izgledna je i potraga ispod krupnog kamenja na dubini od dva-tri metra u kanalima sa jačim strujanjem mora. Posebna zanimljivost je ta što se ovaj rak može u akvarij doneti i u sastavu živog kamena!! Osim ljuštura puževa kao dom ponekad koristi i prazne krečnjačke cevi perjastih crva (i/ili njima jako slične cevi sesilnih puževa Vermetus-a?!) iz kojih viri raširenih nogu, kao da oponaša perušku crva! U akvariju obično kasnije pređe u odgovarajuću ljušturu puža, ukoliko mu se takva ponudi. Za nijansu je sitniji od C. erythropusa, manje temperamentan i voli da se od jakog svetla skriva u senci. Međutim, mnogo je lepši, zaista perfektno čisti kamenje od nepoželjnih algi i ne maltretira sesilne beskičmenjake.
Osim delova Mediterana, Calcinus tubularis nastanjuje i Kanarska, Zelenortska i ostrva u Gvinejskom zalivu. Ukoliko nameravate da ga pronađete u moru, preporuka je da krenete u pravcu tih egzotičnih destinacija – ka jugu i jugozapadu! Nije šala. Na južnom Jadranu ovaj rak nije redak, posebno na otocima.
Srdačan pozdrav!
-
Osvežavam ovu temu posle dosta, dosta vremena, ali pomislih: da nastavim da pišem o jadranskim rakovima samcima, možda će nekome biti zanimljivo….
Pomenuo sam već u ovoj temi velikog Jadranskog raka samca Dardanus calidus-a. Sasvim sigurno spada među najkrupnije ovakve rakove uopšte. Viđao sam u moru baš velike primerke, ali se vrlo dobro sećam da sam svojevremeno bio zapanjen veličinom jednog koji se prepariran nalazi u prirodnjačkoj zbirci samostana na Lokrumu kod Dubrovnika. Toj životinji je taman “po meri” okruglasta ljuštura puža bačvaša Dolium galea dužine od oko 25cm! Pogledajte tu zbirku ukoliko ste u mogućnosti. Imali su tamo i kapitalan primerak jastoga (Palinurus vulgaris). Koliko je to bilo moguće proceniti od oka, mislim da je težina raka iznosila oko 5kg! Ko zna kada su ovi primerci pronađeni – sigurno baš, baš davno!
D. calidus je veoma atraktivan rak. Osim njegove boje tome mnogo doprinosi i grupa simbiotskih anemona Caliactis parasitica koje su skoro uvek pričvršćene na ljušturi koju nosi. Anemone su takodje zanimljive, uzdužno prugastog su tela u različitim nijansama smeđe boje i svetlo sivih, belih, rozikastih, a ponekad i narandžastih (!) pipaka. Rak ih, po svoj prilici, sakuplja kao kakav kolekcionar i može ih u društvu većih primeraka biti i deset, petnaest - iako uopšte nisu sitne! Najzanimljivije je to što se sa “gazdom” i “članovi kolekcije" preseljavju u novi "stan” – na čemu svi zajednički, sinhronizovano rade!! To uopšte ne treba da čudi. Anemone, kada su uznemirene, izbacuju u okolinu guste snopove lepljivih niti (acontia-e) koje solidno žare. Ove niti mogu biti različitih boja, čak i intenzivno ljubičaste! Sa druge strane, dok rak komada neki ulov, anemone itekako imaju od toga koristi....
Osim toga što vrlo dobro izgleda, D. calidus je otporan i prilično aktivan stanovnik morskog akvarija. Ponekad, kada “iz zaleta” vrhom kućice udari u staklo, može da izazove i zabrinutost: “Auh, da ne naprsne…?!” Naravno, to se može dogoditi pod uslovom da ljuštura nije čitava prekrivena anemonama – a to je čest slučaj! Anemona C.parasitica po mom iskustvu, spada u nešto osetljivije morske organizme. Međutim, bez sumnje će se vrlo dobro držati u vodi kvaliteta približnog onom u nekom “soft corals” akvariju. Sasvim sigurno je prilagodljivija na život u akvariju od tropskih klovnovskih anemona. Naravno, pri držanju ovog raka i anemona potrebno je povesti nešto više računa o temperaturi vode u akvariju. Ne spadaju u organizme tipične za zonu plime i oseke i susedni plićak!
Ishrana raka ne predstavja ni najmanji problem – za ponuđenim plodovima mora će maltene skakati! Naravno, potpuno je razumljivo da ova krupna i snažna životinja sa gomilom anemona koje se sa njom šetaju po akvariju nikako nije pogodan sustanar sesilnim beskičmenjacima. Ribe kao društvo su bolji izbor, a mislim da je ovaj rak posebno pogodan za nekakvu “horor” varijantu morskog akvarija gde će biti uz krupnije ribe - predatore. Za mnoge od takvih riba on je isuviše krupan zalogaj, a značajno će doprinositi opštem utisku – onom željenom! Druga opcija o kojoj vredi razmišljati je "solo" čuvanje u nešto manjem morskom akvariju….
Priložio sam ovde fotografije jednog lepog primerka kojeg sam nedavno - početkom jeseni pronašao u plićaku brčkajući na južnom Jadranu. To je u stvari i bio povod za pisanje priloga za Forum. Fotografije su loše (stari mobilni), ali se pak može steći opšti utisak o tome o kakvoj se “naočitoj zveri” radi! Na Net-u možete pronaći dosta odličnih fotografija… Inače, prema mom iskustvu, na ovu vrstu se može naleteti i na dubini od svega par metara - potrebno je samo pažljivo pregledati rupčage u stenama i one koje se nalaze ispod ogromnog kamenja, a čija je unutrašnjost bogato obrasla “svim i svačim”. Pozdrav svima.
-
Bas mi je drago da si se nadovezao... Davno je bilo kada smo se raspisali, i tada vec je bilo edukativno. Ovo sada je za svaku pohvalu.
Mene osobno takve stvari bas zanimaju, iako nisam imao prilike roniti/biti na moru s takvim znalcem koji bi mi pokazao/ukazao na zanimljive organizme, a nama tako blizu...
-
Držao sam Dardanus calidus-a u akvariju preko godinu dana....i mogu samo reći da je ČISTO ZLO, definitivno vrsta za izbjegavanje. U tih godinu dana akvarij pun raznoraznih beskralježnjaka pretvorio je u pustoš ... jednostavno ništa nije uspjelo preživjeti njegovu neutaživu glad....nažalost, nisam ga se mogao riješiti jer je bio ženin miljenik ... hranila ga je rukom svaki dan.
Raku ne smetaju višlje temperature, ali anemonama na njegovoj kućici da ... i brzo ugibaju.
Brzo raste, i nekoliko puta mi se presvlačio u akvariju...stari oklop bi odmah zakopao.
Puno prlja, znači potreban je veći akvarij i jači filter (skimer).
Uglavnom, kako je kolega Zork rekao jedino je za akvarij vrste ili za akvarij s većim ribama, moja preporuka: IZBJEGAVATI po svaku cijenu! :)
-
rak kuću mijena a ćud ????
-
Srećom po akvariste, nemaju svi rakovi samci ni približno toliko gadnu narav kao što je ona u Dardanus-a calidus-a. Jednostavno, na snazi je “ona stara”: mnogo jači tlači! A Dardanus je zaista “sila”. Evo sada i jedne preporuke – reklame. Radi se o vrsti Jadranskog raka samca koji se može samo preporučiti za držanje, i to u različitim varijantama morskog akvarija!
To je, kao što možete pretpostaviti, mali rak. Dužina prednjeg, čvršćeg dela tela kod ove vrste može dostići najviše jedan centimetar. Medjutim, prilično je “krakat”, klješta i noge su mu relativno dugački. Priložio sam ovde jednu sliku ove vrste koju sam pronašao na Net-u. Nažalost, sopstvenih fotografija nemam, iako sam ove samce držao u akvarijima tokom mnogih godina. Provlađujuća boja ovog raka može da bude i nekako više maslinasto zeleno-smeđa u poređenju sa onim što se može videti na priloženoj fotografiji. Svetlije pruge po nogama su "tu negde" - boje slonovače.
To je Cestopagurus (Catapaguroides) timidus, ni masovan, ali ni redak u Jadranu. Čini mi se da je češći na srednjem i severnom Jadranu, no na jugu. Ovaj rak se može pronaći i u sasvim plitkom moru (na dubini manjoj od metra). Ne smeta mu ni nešto niži i promenjiviji salinitet morske vode, prisutan je i na Slovenačkom primorju i u moru oko Šibenika - koje je pod značajnim uticajem priliva slatke vode. To je vrsta tipična za relativno mirna, zaklonjena podvodna područja - bogato obrasla morskim biljkama, različitim algama - a posebno cvetnicom Posidonia. Ukoliko želite da ovog raka pronađete u moru, savet Vam je da pažljivo pregledate taluse krupnijih morskih biljaka i njihovu neposrednu okolinu!
Po mom mišljenu, ovaj rak nije ni blizu toliko efikasan čistač nepoželjnih algi u akvariju kao što je to Calcinus tubularis – samac kojeg sam već u temi u tom smislu i preporučio. Međutim, bez sumnje se radi o veoma otpornom, korisnom higijeničaru koji će se “baviti” raznoraznim otpadom i opstajati u akvariju godinama – po principu: “ubaciš i ne brineš” (!). Uz to, neće uznemiravati sustanare i praviti štetu. Ovaj račić će se obradovati ako mu se direktno da sasvim mali komad mesa mekušaca. To ponekad treba i učiniti, kao dopunu onome što sam pronađe u akvariju . Poz.
-
Zork i ostali, samo da se ubacim na kratko.. Prije nekih dvije godine imao sam nekolicinu rakova samaca ulovljenih u okolici Zadra na čisto pješčanom dnu gdje su živjeli i hranili se u pijesku prevrčući ga. Tako su se ponašali i u akvariju, znači bili su samo na podlozi nikad se nisu penjali na kamenje. Uzeo sam ih jer sam smatrao da nije loše da mi ti besplatni higijeničari prevrću pijesak i čiste od detritusa koji se diže i završi u sumpu(vrečici) i skimmeru. Uz njih pijesak je bio uvijek bijeli jer ga stalno prevrću. Jasno, oni su se hranili sitnim životinjicama iz pijeska i ostacima hrane..u godini dana broj im se smanjivao da bi na kraju potpuno nestali, valjda više nisu imali hrane. Ono što mi se dopalo kod njih je da su potpuno bezopasni za veće organizme jer žive samo na pijesku, pa sve poviše njih, ih ne zanima. Rakovi su bili svjetlo smeđe boje prilično mali, veličina kučice oko 1,5 cm. Zanimalo bi me koja je to vrsta pa ako netko zna nek napiše.. Pogledati ću sutra i ja u svoje knjige o jadranskim rakovima...možda nađem ID.
-
Renta, skoro sasvim sigurno se radilo o primercima vrste Diogenes pugilator. Identifikaciju ovog jadranskog raka samca može, ukoliko se radi o primerku koji neko vreme živi u akvariju, da oteža činjenica da njegovo telo tu nije “panirano” zrncima peska i česticama mulja, što je uvek slučaj na prirodnom staništu. Da li se radi o “sračunatoj” kamuflaži ili ne, svejedno je - u prirodi rakovi izgledaju sivo. A kako izgledaju u akvariju u kojem nema finog peska i mulja možete videti sa fotografije jednog primerka iz Ćirinog ili Rogusovog (nisam siguran?) akvarija koja je ovde načinjena pre neku godinu.
D.pugilator-a sam već pomenuo ovde na Forumu u temi: Jadranske životinjice – slike. Radi se o omanjem, ali ne i sasvim sitnom raku. Dužina prednjeg dela tela samo ponekad dostiže 1,5cm, ali su leva klješta izrazito "predimenzionirana". Ovu vrstu i karakteriše vrlo velika razlika u veličini klješta. Rakovi samci obično nemaju oba klješta jednake velične, ali razlika nije tolika. Kod ove vrste postoji još jedna zanimljivost u građi, brci mu nalikuju kakvom finom dvostranom češlju. Njima intenzivno zamahuje i hvata čestice hrane koje lebde u vodi. Baš neobično: rak samac – filtraš. Ipak, iskustva iz akvarija pokazuju da će smazati i krupniji komad hrane ukoliko mu takav dopadne klješta. D. pugilator je prilično živahan rak, tipičan za plićake sa peščanim dnom po kojem čeprka pritom muteći vodu u potrazi za hranom. U stanju je da potrči i skakuće(!) odbacujući se od dna onim jako izduženim kještima – kada ga nešto preplaši. Na takvim terenima može biti masovan, dok je na nešto većoj dubini ređi. Razumnjivo stoga što ovaj rak samac nema običaj da se vere po kamenju, već se u akvariju isključivo drži dna. Ne uznemirava organizme na kamenju, ali se naravno ne može očekivati da će ovo čistiti od nepoželjnih algi. Ukoliko se dobro sećam, ovima se rak uopšte i ne hrani – bar ih direktno ne pase sa dna…
Na pomenutim prirodnim staništima D. pugilatora promene uslova su prilično velike i brze, a ni kvalitet vode nije uvek vrhunski, pa bi bilo logično da se radi o životinji koja je veoma prilagodljiva. Što se tiče držanja ove vrste u akvariju lično sam imao vrlo malo iskustva. Međutim, moram reći da sa tim iskustvom što sam imao nisam bio zadovoljan. Na samom početku “karijere” (juče sam prelistao neke “požutele” zapise) probao sam sa dva-tri primeka ovog raka i stekao utisak (ili možda uobrazio) da im baš i ne godi boravak u akvariju bez podloge ili sa podlogom sačinjenom od materijala krupnije granulacije - kakva se nalazila u konkretnom slučaju. Slično događaju koji je Renta opisao, rakovi nisu naročito dugo opstali, a ja sam prešao na držanje drugih Jadranskih samaca koji su se neuporedivo bolje pokazali u akvariju. Iako će D. pugilator prihvatiti komadić mesnate hrane koji mu se ponudi, sasvim je moguće da - posmatrano na nešto duži rok, neodgovarajuća ishrana prouzrokuje probleme. Bilo bi dobro ukoliko bi se u diskusiju uključio neko od kolega sa više iskustva u vezi sa ovim. Pozdrav.
-
Diogenes pugilator-a sam često držao i to na različitim podlogama.....nisam baš obraćao pažnju na njih, jer mi nisu baš zanimljivi, ali znam da bi dugo živjeli u akvariju.
-
Je, Zork to je taj rak, kliješta su mu različite veličine.
-
ja imam nekoliko samaca sa jako dugim antenama koje su naizmjenično srveno-smeže-ljubičaste i bijele boje. Ko mornarska majca. Od stotinu običnih našao sam samo 3 ovakva. Nemam nikakvu sliku pa ako neko zna dali je ova vrsta sigurna bilo bi mi drago da se razriješi ova moja misterija.
-
Rak samac je, prema opisu brkova, vrlo verovatno Pagurus anachoretus. To je prilično lepa životinja sa telom u varijabilnoj smeđe-crvekasto-ljubučastoj kombinaciji boja. Rak nije naročito krupan, telo mu je veličine otprilike kao i u “običnog Jadranskog raka samca”, Clibanarius erythropus-a. Međutim, P. anachoretus poseduje duže ekstremitete i uz to je prilično dlakav, pa izgleda dosta veći no što u stvari jeste. Rak se relativno lako može pronaći u plićaku na kamenitoj obali, naročito ako je ova malo strmija. Neretko ga možete videti kako naglavačke stoji zakačen po kamenim svodovima, pošto je izuzetan planinar. Međutim, nije naročito redak ni na terenima podalje od obale – u dubljoj vodi, uključajuči i livade Posidonia-e.
Nažalost, nisam u mogućnosti da napišem nešto zanimljivo i korisno o držanju ove vrste raka u akvariju. Slično kao i u slučaju D. pugilator-a, neki primerak P. anachoretus-a sam držao tokom sedamdesetih godina i onda sam ovu vrstu izbrisao sa svojih “nabavnih lista” za stanovnike akvarija. Ne sećam se šta je bio razlog. Pokušao sam da pronađem neku zapisanu rečenicu o tome, ali nisam uspeo. Možda je uzrok bio to što je previše uznemiravao sustanare (može se baš svugde uzverati), pravio neku štetu i/ili se nije uopšte ili bar značajno hranio nepoželjnim algama?
Prebacio sam ovamo i složio tri relativno sveže i odlične fotografije (P. anachoretus, C. erythropus i C. tubularis) iz teme Zsabi-a: “Mali Jadran daleko od mora”. Mislio sam da bi bilo dobro da te slike budu i ovde skoncentrisane u temi o rakovima samcima i da njihov autor neće imati ništa protiv toga. Zsabi, možda bi i ti mogao da dodaš neko novije iskustvo i mišljenje o P. anachoretus-u... Poz svima.
-
Zivnula ova tema a ja ne primjetim...
Naravno nemam nista protiv, da se slike i tu koriste, stovise drago mi je.
Trazio sam neku bolju sliku o Clibanarius erythropus-u, gdje se vide crvena ticala, zelenkasto plave pjege na klijestama, i crvene-plave pruge na nogama ali nisam nasao samo neke mutne. Probat cu napraviti par slika ovih dana.
Ovu vrstu sam imao vec od pocetka, ali pretezno "ogromne" primjerke (sa ljusturama puza volka) koji su napravili dosta stete u akvariju. Bili su snazni i cesto su srusili jos i slagano kamenje. Veci problem je bio sto su jednom uspjeli uzeti komadic lignje od A. eqiune, pa poceli redovno uznemiravati jadne moruzgve da bi tako dosli do finog zalogaja.
Prosle godine sam vratio te kapitalce i uzeo sitne primjerke umjesto velikih. Sad je sve u redu, osim toga da zbog stalnog planinarenja mi skidaju priljepljene Balanophyllije, male spuzvice sa parazoanthusima i neke alge koje nemaju vremena pricvrstiti se.
O Calcinus tubularisu ne mogu lose pisati, taj mi je omiljeni rak samac. Prelijepe boje i miran narav. Nazalost imam samo jedan primjerak pa nemam iskustva kako se inace karakteristicno ponasa (mozda je samo taj toliko dobar :)). Nisam siguran da nije nikad slicno C. erythropusima skinuo priljepljene organizme, ali se to ne moze izbjeci. Puno je sramezljiviji od C. erythropusa, cesto moram dugo traziti da bi ga nasao (sad je lakse, jer nosi moruzgvu :D)
Pagurus anachoretus je druga prica. Ako se dobro sjecam, taj samac je uhicen i stavljen u bocni sump zbog toga sto su puzevi lijepo, neprimeceno nestali i to sam pripisao ovome racicu. Iako je bio skoro iste velicine kao najveci C. erythropusi nikad nije birao ljusturu volka, vec manje i lakse. Bas je zbog toga postao sumnjiv, jer su najbrze oni puzevi nestali, u cije se ljusture ubrzo uselila ta bestija (a prije sam te puzeve drzao bez problema vise nego godinu dana). Bas sam neki dan primjetio sitan primjerak ove vrste, ali zivi u ljusturi sitnog puza Columbella rustica znaci jos dosta dugo nece biti opasan :D Dosta je brz, kao i ostale vrste istog roda (barem o kojima sam ja cuo).
Inace nisam siguran da se C. erythropusi nisu prikljucili lovu na puzeve. Mozda su vidjeli samo "novi stan", a stanara su lijepo pojeli :o
Ipak eto par starih slika o samcima, dok ne napravim bolje: