....ali većina ostalih bentoskih organizama (nesesilnih, recimo Erosaria ili Luria) ili riba je mobilna, a npr. uvala je vrlo široko područje tako da je vrlo teško naći jedinke pokretnih organizama.
Mnogim bentoskim vrstama, nažalost, mobilnost ne predstavlja značajan faktor u zaštiti od čoveka. Pokretni su i oni nesretni trpovi koji su u temi više puta pomenuti! Nisam biolog, ali sam tokom dugog vremenskog perioda pažljivo posmatrao živi svet u Jadranu. Slažem se sa Vama da obeležavanje staništa retkih vrsta na detaljnoj mapi obale Jadrana ne bi naročito pomoglo prosečnom, slabo informisanom turisti – roniocu. Isto važi i za većinu sportskih ronilaca koji se uglavnom bave nekakvim rekordima, kao ni podmorskim arheolozima… Međutim, zlonamernom znalcu kojem je vrlo dobro poznato gde je najbolje nešto tražiti ovakva informacija bi bila od značajne pomoći.
Kretanje ribama svakako više pomaže u odnosu na beskičmenjake u toj borbi protiv čoveka – borbi za opstanak. Međutim, za određene vrste tipično je da se uporno drže odabranog zaklona (“stana”). A to je neretko jednako smrtnoj presudi! Da nije tako ne bi kernja i škrap – koji su jako proređeni, dospeli na listu ugroženih vrsta. Pamtim vreme kada nije bilo neobično da vas dok satima ronite duž obale ispred skoro svake veće rupe znatiželjno i bez straha presretne ljubopitljiva kernja!
Da dodam nešto i o retkim puževima – važi i za pripadnike porodice
Cypraeoidea. Iskustvo mi je da postoje mesta, staništa na kojima pojedine vrste koje su generalno retke žive u brojnim ili relativno brojnim kolonijama (i to stalnim – više puta proveravano!) na prilično malom prostoru. To su izuzetna mesta na kojima im uslovi očito posebno pogoduju. Takva još uvek postoje - srećom. Nekome spremnom da pravi štetu, a koji zna da neku vrstu treba tražiti na ili u neposrednoj okolini određenih korala, sunđera i sl., lociranje bi olakšalo “posao”. Ukoliko životinje ne štiti velika dubina, verovatno je da bi čitavo područje za nekoliko časova bilo pretraženo i puževi znatno proređeni. Siguran sam da to što se životinje recimo kriju u senci, poseduju maskiran oblik tela i boju itd. ne bi imalo značajnijeg uticaja na ishod. Kao ni činjenica da su se neki primerci “na vreme” dovoljno dobro sakrili ili negde podalje odlutali...
Nažalost, posredan negativan uticaj čoveka na ugrožene vrste je pogubniji od direktnog - izlovljavanja. Imao sam prilike da još kao mladić ronim u neposrednoj okolini cementare koja se nalazila (iskreno se nadam da ta od poodavno ne postoji!) na obali mora nekoliko kilometara južno od Omiša. Vrlo dobro pamtim sterilan izgled okolnog podmorja – potpuno prekrivenog nekakvim, čudnim muljem! Nadajmo se da ćemo u naskorijoj budućnosti učiniti neophodan zaokret u našem odnosu prema životnoj sredini. Mada, nisam baš siguran koliko je to očekivanje realno…
Srdačan pozdrav svima. Srećno u Novoj Godini!
Tema: Zaštićeni organizmi hrvatskog podmorja (Posjeta: 10770 vremena)