Poštovani kolega Modron_maze,
rakovi su pripadnici velike porodice Porcellanidae u kojoj postoji nekoliko desetina rodova i bar stotinu vrsta. Onaj poslednji par nogu – koje su jako zakržljale ih nepogrešivo identifikuje! To su Pisidia longicornis i Porcellana platycheles (ona malo krupnija i “čupava“). Radi se o rođacima relativno poznate tropske vrste Neopetrolisthes maculatus, koja živi u nekoj vrsti simbioze sa krupnim anemonama. Pomenuti rakovi su, međutim, dosta sitniji od ovog tropskog srodnika - prečnik tela im iznosi najviše 1-1,5cm i ne žive u anemonama već ispod kamenja, što je kolega u prethodnom prilogu već istakao. Imam nešto iskustva sa ovim rakovima, ali su u moje akvarije uvek dospevali slučajno. Nisam primetio da su pravili nekakvu štetu, prilično su zanimljivi, ali su sitni, vrlo stidljivi i retko se nalaze u vidnom polju. Smatram da se ovde radi o bezopasnim i u akvariju potencijalno korisnim filtrašima. Prevashodno se hrane tako što hvataju čestice hrane „u prolazu“ uporno zamahujući parom posebno prilagođenih ekstremiteta - dlakavih usnenih nožica, hvataljki koje se otvaraju kao nekakve lepeze! Organizmi koji naseljavaju Jadranski plićak su skoro bez izuzetka veoma prilagodljivi u pogledu osnovnih parametra vode u akvariju, ali bojim se da u ovom slučaju obezbeđenje odgovarajuće ishrane predstavlja problem - iako se ne radi o krupnijim organizmima! Naravno, moguće je redovno ciljano prihranjivanje odgovarajućom hranom, ali ubeđen sam da nije jednostavno tako nešto efikasno sprovoditi na duži rok ukoliko organizme koje hranimo skoro da i ne viđamo!
Zvezdica je Asterina gibbosa. Nisu retke obale na Jadranu gde maltene ispod svakog malo krupnijeg kamena u plićaku možete pronaći po nekoliko primeraka ove vrste, što važi i za gore pomenute vrste rakova! Varijabilne je boje, a meni je najatraktivniji varijetet svetlo plave - boje vedrog neba. Inače, njena maksimalna veličina iznosi najčešće oko 50 mm, ali izuzetno i skoro 70 mm!! Ne sećam se da je ova zvezda pravila neku značajniju štetu u mom Jadranskom akvariju. Možete je, ukoliko imate malo više strpljenja, ciljano nahraniti komadićima plodova mora kada je uočite „na čistini“ u akvariju. Verujem da će ta praksa značajno doprineti rastu i dugotrajnosti opstanka životinje, naročito ukoliko ja akvarij relativno mali i mogućnosti za pronalaženje dovoljne količine odgovarajuće hrane relativno ograničene.
I najzad, jedno mišljenje, dobronamerna sugestija: strpljenje akvariste je generalno uzevši važan preduslov za postizanje pravog uspeha u morskoj akvaristici, a što se tiče traganja za stanovnicima akvarija u Jadranu, treba se uvek pridržavati principa: “Uzimati iz mora samo one vrste i broj primeraka odgovarajuće veličine koje je moguće uspešno održati u akvariju koji imate u vidu, ništa više od toga, posebno ukoliko se radi o pripadnicima nešto ređih vrsta”. Ovo poslednje ovde svakako nije slučaj, ali se u načelu pre svake “akcije” treba upoznati bar sa osnovnim karakteristikama i potrebama pojednih organizama. Akvaristička priča sa ubacivanjem u akvarij redom svega lepog i zanimljivog što pronađemo u moru – skoro nikada nema srećan kraj!
Pozdrav svima - nakon dosta vremena!
ZorK
Tema: Moze identifikacija (Posjeta: 10113 vremena)