VAŽNO! Crvena knjiga ugroženih vrsta hrvatske

[biobiofizicar]

Posto je tema naslovljena sa Vazno! da kazem i ja par stvari.
I ja sam jako zainteresovan za domace biotope i ocuvanje ugrozenih vrsta kao i upoznavanje ostalih sa blagom koje nam se nalazi ispred nosa.

Ipak treba reci: Samoinicijativno uzimanje iz prirode ugrozenih vrsta, kao i bilo cega iz zasticenih oblasti (nacionalni parkovi, parkovi prirode, itd) je NAJSTROZE ZABRANJENO!!. Koliko god nasa pocetna ideja bila plemenita ovo se nesme raditi. Nepravilnim uzorkovanjem se moze naneti veca steta nego koristi i upropastiti i ono malo sto je u prirodi ostalo.
Pa zabranjeno je i kaznjivo i uloviti ribu ispod mere cak i kad nije zasticena.

Sva svoja istrazivanja biotopa i uzorkovanje biljaka radim van zasticenih oblasti, ili u saradnji sa upravom nekog zasticenog podrucja. Kada se riba lovi u istrazivacke svrhe sa znanstvenicima idu i ekoloski inspektori i sacinjavaju se protokoli o tacnim kolicinama, velicinama i potrebama za koje su ribe ulovljene.
Cak i ja koji vodim racuna sam uspeo greskom da pokupim zasticenu biljnu vrstu sakrivenu u busenu Demersuma koji sam izvadio iz vode (Utriculariu sp). Pokusao sam da je odrzim u akvarijumu (kada se vec tu nasla) ali nisam uspeo - znaci nesvesno sam napravio stetu. Hotonia palustris je zasticena biljna vrsta na nasim prostorima. Znam gde je ima i gde sam mogao da je nacupam, ali sam ipak posao drugim putem i nabavio akvaristicku kultivisanu koja je stigla iz uzgoja iz Evropskih zemalja gde nije ugrozena.
 Pokusavam ja da u akvarijume stavim neke zasticene riblje vrste (Umbra Krameri), ali i to cu uraditi samo ako nadjem legalan nacin da do njih dodjem iako znam kako i gde da ih nahvatam za 5 minuta.

Mozda zakoni o zastiti  nisu najbolji, ali su vazeci i jedini koje trenutno imamo i treba ih se pridrzavati. Za onoga koji voli prirodu to je i moralni cin, a ne samo obaveza nametnuta od strane drzave. Naravno da treba praviti i druge korake u pravcu razvijanja opste ekoloske svesti, ali to treba u okviru organizacija udruzenja i institucija koje se time bave, a nikako samoinicijativno.

Zamislite mene koji ovako "propovedam", a u tajnosti berem Hotoniju makar i sa svojom fiks idejom da cu je uspesno razmnoziti i u jos vecem broju vratiti u prirodu. Pa neide to bas tako. Cak i da je razmnozim (a lepo mi ide sa ovom mojom kultivisanom), ako je vratim u pogresnu vodu ona tamo moze postati invazivna vrsta i napraviti ogromnu stetu ili nedaj boze sa ovom mojom mogu uneti i neke parazite i stetocine koji ce pobiti i ono malo sto je ostalo u prirodi.
Mogu se praviti "zastitarski akvarijumi" i akvarijumi namenjeni konzervaciji domacih vodenih vrsta ili za edukativne namene, ali se to MORA raditi u okviru propisanih normi i  uz saradnju za to ovlascenih institucija i udruzenja....

[guppy world]

izvrsno pisano.
Slažem se pogotovo sa tvojom poslijednjom rečenicom i podržavam je...
postoji li mogučnost da se akvaristički nekako usmjerimo u tom pravcu... /odnosi se na tvoju poslijednju rečenicu)

[artal]

izvrsno pisano.
Slažem se pogotovo sa tvojom poslijednjom rečenicom i podržavam je...
postoji li mogučnost da se akvaristički nekako usmjerimo u tom pravcu... /odnosi se na tvoju poslijednju rečenicu)

Kratko da se osvrnem na ovo. Mislim da je ovako nešto jako teško, rekao bi gotovo nemoguće ostvariti u nekoj značajnijoj mjeri. Zbog nemogućnosti nabavka, neadekvatnih uvjeta pa i životnih okolnosti i mogućeg gubitka interesa.

Nedavno sam pročitao članak u National Geographicu o hidroelektrani na rijeci Dobra. Da sad ne duljim o endemskim vrstama koje su došle u ozbiljnu opasnost ovom izgradnjom, pročitao sam nešto podosta zanimljivo. Mi smo kao zemlja potpisnice nekih konvencija o očuvanju okoliša, i naša društva za zaštitiu okoliša pozvali su se na te konvencije. Međutim niti jedna organizacija nije se oglasila osim jedne koja se izborila za zaštitu jedne vrste šišmiša koja tu obitava. Njihova špilja je zazidana tako da se ne mogu vratiti u nju jer će ona bit potopljena. I to je to. Puno drugih vrsta, nekih endemskih, prepušteno je sudbini. Pa se postavlja pitanje zašto se sve te potpisane konvencije nisu ispoštovale i zašto nitko nije reagirao. Izgleda da ni svjetske organizacije nije puno briga pa je teško zamislit pojedince da mogu učinit nešto više.

Možda ja puno blebećem i pišem gluposti ali šta ću kad mi to ide 

[biobiofizicar]

Pa kao što rekoh niti su zakoni savršeni, niti je njihova primena savršena, a i svet u kome živimo je prepun mana.

 U višemilionskoj istoriji života na planeti zemlji poznati su periodi kada su se dešavale neke prirodne katastrofe i nagli pomori i kada je u kratkom periodu nestajalo i po 99% živih vrsta koje su u tom periodu nastanjivale planetu. Ovo kratak period označava periode od par hiljada do par desetina hiljada godina. Najpoznatija priča na ovu temu je svakako priča o nestanku dinosaurusa, ali bilo je bar još 4-5 takvih perioda i u ranijoj istoriji planete. Zahvaljujući čovekovom uticaju mi danas živimo u baš  takvom jednom trenutku i na žalost sa procenjenom dinamikom nestajanja vrsta koja je puno brža nego ikada do sada u planetarnoj istoriji.

Artal mogu se akvaristi uključiti, preko akvarističkih udruženja, udruženja za zaštitu prirode, i organizovane saradnje sa institucijama kao što su recimo zavod za zaštitu prirode, javni akvarijumi, naučni instituti....

Prvi način je svakako baš ovo što mi trenutno radimo: Pričamo i diskutujemo o problemu, kao i edukujemo se o ugroženim vrstama i ostalom živom svetu našeg podneblja (sa našeg akvarističkog aspekta).
Drugi način je primena tog znanja: za početak prepoznavanje ugroženih vrsta kada na njih naidjete u njihovim prirodnim staništima i obaveštavanje onih koji o tome vode računa da ste tu vrstu uočili i na nekim drugim lokacijama od do sada poznatih.

Ovo su neki lični doprinosi.

Javni akvarijumi, zooparkovi su mesta očuvanja biodiverziteta, kao i mesta gde se stanovništvo edukuje i upoznaje sa ovim o čemu mi sada pričamo. Mogu akvaristička udruženja ponuditi i svoja stakla da udju u projekte očuvanja biodiverziteta, mogu insistirati na otvaranju javnih akvarijuma sa više domaćih biotopa, mogu predlagati i pomagati (svojim akvarističkim znanjem) nacionalnim parkovima da u svojim vizitorskim centrima postave i poneki akvarijum sa lokalnim specifičnim biotopom.

Kako će ovo ići. Pa najverovatnije teško, ali neki pomaci se ipak mogu napraviti i svakako bitku unapred netreba proglašavati izgubljenom.
 
Mi akvaristi posedujemo ogromne količine zastakljene vode koju držimo pod kontrolisanim uslovima.

[guppy world]

Javni akvarijumi, zooparkovi su mesta očuvanja biodiverziteta, kao i mesta gde se stanovništvo edukuje i upoznaje sa ovim o čemu mi sada pričamo. Mogu akvaristička udruženja ponuditi i svoja stakla da udju u projekte očuvanja biodiverziteta, mogu insistirati na otvaranju javnih akvarijuma sa više domaćih biotopa, mogu predlagati i pomagati (svojim akvarističkim znanjem) nacionalnim parkovima da u svojim vizitorskim centrima postave i poneki akvarijum sa lokalnim specifičnim biotopom.

Kako će ovo ići. Pa najverovatnije teško, ali neki pomaci se ipak mogu napraviti i svakako bitku unapred netreba proglašavati izgubljenom.
 
Mi akvaristi posedujemo ogromne količine zastakljene vode koju držimo pod kontrolisanim uslovima.

Želim se aktivirati na ovaj način.