Poželeh da i na Forumu ispričam jednu akvarističku priču (skoro da je kao nekakva legenda!). Nadam se da će Vam biti zanimljiva. U glavnoj ulozi je jedna mala morska riba, običan klovn!
Evo priče.... Sredinom aprila 1988. godine stigle su mi direktno iz Singapura (po porudžbini, u kesicama) dve ribe-klovna, Amphipriona ocellarisa u velični od oko tri centimetra. Planirao sam da postanu društvo primerku ove vrste koji je kod mene „samovao“ punih pet godina. Naime, početkom marta 1983. sam tu ribu doneo sa turističkog putovanja i od tada ovaj nije imao prilike da vidi pripadnike svoje vrste. Prijem je prošao OK i izvesno vreme su se sva tri primerka (starosedelac je bio znatno krupniji) relativno dobro međusobno slagala. U ovom periodu ribe nisu imale na raspolaganju neku od klovnovskih sasa - anemona, već su sa manje ili više uspeha pokušavale da u akvariju pronađu nekakvu supstituciju. „Idila“ je potrajala do aprila-maja 1989. godine, kada se jedan od mlađih klovnova očito posebno zbližio sa „matorcem“. Istovremeno su onog trećeg počeli da smatraju sasvim nepoželjnim sustanarom. Stalnim napadima su ga potisnuli u jedan od uglova akvarija. Iako akvarij nije bio mali (200 litara neto), bio sam prinuđen da ga izmestim u drugi. Nešto kasnije sam ga ustupio prijatelju. Formirani par klovnova je ubrzo dobio odgovarajuću anemonu (vrste Radianthus ritteri, "po novom" je to valjda neki Heteractis sp.?) koja se dobro prilagodila životu u akvariju i u koju su se ribe odmah uselile. Sredinom jula 1989. godine došlo je do prvog polaganja ikre. Sve do početka jula 1994. godine to se ponavljalo u više-manje jednakim vremenskim intervalima. Krajem ovog perioda klovnovi su se i dalje mrestili, iako nisu više imali na raspolaganju klovnovsku sasu. Tokom leta 1994. godine u tom akvariju nastupila je ozbiljna kriza usled moje nesmotrenosti. Među dve ribe koje sam izgubio u toj situaciji je, na moju ogromnu žalost, bio i stariji od klovnova (ženka iz para) i to nakon jedanaest i po godina života u mom akvariju!. Mlađi klovn je to sve dobro izdržao i nastavio relativno zadovoljan samovanje. U međuvremenu, bilo je „svega i svačega“. Nabavka soli i drugih potrepština je u dužim periodima predstavljala skoro nemoguću misiju, struje i grejanja nije bilo i po više dana neprekidno, itd..Međutim, klovn je opstajao!
Oktobra 2000. godine sam iz drugog akvarija ubacio potpuno prilagađenog i nešto mlađeg, ali ne baš sitnog A. ocellarisa, kojeg mi je drugar doneo sa puta u inostranstvo u avgustu 1999. godine. Rezultat je bilo ponašanje koje je karakteristično za par klovnova. Međutim, ulogu ženke je sada preuzeo dosta krupniji klovn starosedelac. Tako mi bar izgleda, pošto za sve ove godine, uprkos tome što su ribe često vredno „pripremale teren“, ja ikru nisam uočio. Bilo kako bilo, te dve ribe su i dan-danas tu, iako sam poslednjih godina vrlo malo vremena odvajao za bavljenje hobijem. Veteran Amphiprion ocellaris će za nekoliko dana napuniti dvadeset dve godine života u Beogradu! Uzgred, nikad nisam bio baš sasvim siguran u to da se zaista radi o ocellarisu (a ne o perculi), ali mislim da to i nije mnogo važno.
Složio sam uz ovaj tekst i par svežih fotografija. Fotografije su loše – fotoaparat nije nešto, ja sam nikakav fotograf, a i akvarij u kojem se ribe nalaze je prilično zapušten! Međutim, i sa takvih slika se može videti da je ova riba još uvek u odličnoj formi – zdrava i agilna, iako je njena starost najverovatnije 23-24 godine!! Ipak, moram reći (iskreno) da je ovaj metuzalem istovremeno i previše agresivan i isuviše lukav za moj ukus! Gore pomenuti „jubilej“ je i bio povod za pripremu priloga za Forum. Srdačan pozdrav!
Tema: Klovn - metuzalem! (Posjeta: 21338 vremena)