Ribbon eel Rhinomuraena quaesita pripada familiji muraenidae gde se nalaze i sve ostale vrste pravih murina. Nema krljušti kao i cadual, pelvic i pectoral peraja. Za kretanje koristi dorsal i anal peraja koja su izuzetno dugačka. Pored toga nema ni škržne poklopce pa je primoran da tera vodu kroz usta koja izlaze kroz škržne otvore i na taj način diše i baš ovakav način disanja dočarava agresivni izgled.
Ipak, Ribbon eel ima bitnih razlika od drugih članova ove familije a to je njegov trakasti izgled tela i neverovatna transformacija tokom života.
Mladi Ribbon eel je crne boje sa žutim leđnim perajem i kao takav dostigne dužinu do oko 60 cm. U daljoj transformaciji ribbon eel promeni boju u plavu i tada postaje plodni mužjak. Dok ova transformacija nije objašnjena smatralo se da je ovo druga vrsta eel-a. U daljoj transformaciji, kada mužjak dostigne punu zrelost i veličinu od oko 1 - 1.2 m, dolazi do promene boje u žutu i što je najradikalnije, promeni i pol. Ova pojava je specifična samo za Ribbon eel dok druge vrste murina imaju dva pola i ne menjaju pol. Ženke Ribbon eel-a su vrlo retko viđene u prirodi jer njihov život traje kratko, samo oko mesec dana.
U morskoj akvaristici, Ribbon eel se smatra za izuzetno tešku vrstu za držanje. Razloga ima puno a jedan od najbitnijih je njegova ishrana.
Akvarijum za ovu ribu treba da je dovoljno veliki jer riba dostigne dužinu preko jednog metra. Oko 400 litara je sasvim dovoljno. Akvarijum treba da je dobro pripremljen, da je u perfektnoj kondiciji i da nema nikakvih otvora kroz koje bi Ribbon eel pokušao da pobegne. Ova riba je majstor za to i bolje je da se poslušaju saveti u vezi toga. I najmanji otvor na akvarijumu je potencijalni izlaz za ovu ribu. Odvodne cevi ka filteru moraju da imaju prepreke jer riba će da se zavuče u cev.
Ishrana Ribbon eel-a je priča za sebe i to je ujedno največa prepreka za držanje ove ribe. Mali broj akvarista je uspeo da održi ovu ribu u životu na duže staze i na moje zadovoljstvo ja sam jedan od njih. Ključ uspeha je pre svega sreća i upornost i još nema metode ishrane koja bi garantovala opstanak Ribbon eel-a u akvarijumu. Postoje razni pokušaji da se riba privoli da uzima hranu a ja sam odabrao hranjenje malim ribama. U prirodi se ova riba hrani sitnim ribama i planktonima. Pojedini akvaristi su postigli rezultat sa komadima ribljeg mesa ili samo planktonima.
Glavni problem u hranjenju sa živim ribama je taj što se za hranu koriste slatkovodne ribe koje kada se puste u morsku vodu imaju problema sa plivanjem usled različite gustine vode. Pored toga to je i morska voda pa samim time i ne mogu dugo da opstanu. Idealno resenje su male molly ali tu se javlja problem jer molly ribe se uglavnom zadrže na površini u nekom mirnijem uglu akvarijuma i nisu u stanju da se bore sa velikim protokom vode u morskom akvarijumu. Da bi prevazišao taj problem, odlučio sam da koristim stari dobri način hranjenja koji primenjujem kod ishrane Frog riba a to je da mrežicom dovedem hranu do Ribbon eel-a.
Za ovo sam odabrao akvarijum kapaciteta oko 150 litara tako da sam imao pristup svakom delu bez teškoče i neometanu kontrolu u procesu treninga. Sam sistem je mnogo veči tako da ova zapremina nije pretstavljala neki problem.
Kada sam udomio ribu u pogodan akvarijum odmah sam pristupio "treningu" ili navikavanju na mrežicu i na prisustvo moje ruke u akvarijumu. Vrlo je važno da trening odmah počne jer ovaj proces je u suštini trka sa vremenom koja se teško dobija. Na moju radost, riba je brzo prihvatila moje prisustvo i nije pokazivala neke posebne znakove uznemirenosti ali nije ni pokazivala interesovanje za hranu. Taj trening sam ponavljao više puta dnevno u kratkim intervalima a sastojao se u tome da držim malu mrežicu ispred ribe na udaljenosti od oko 10 cm bez obzira kako se riba kreče. Posle nedelju dana igre sa Ribbon eel-om došlo je do prvog rezultata. Riba je ušla u mrežicu bez nekog straha ali nije ni "pogledala" malu molly koja joj je skoro prošla kroz usta. Taj podatak me nije obeshrabrio i posle dve nedelje takve igre došli su i prvi plodovi ovoga rada. Ribbon eel je uhvatio molly i vešto je progutao u svojstvu predatora kakav i jeste. Brzo sam joj ponudio još hrane i opet isto, nova ribica u stomaku. Ovaj momenat je bio ključni i željno iščekivani i samo neka gruba greška mogla je da pokvari ovakav uspeh. Na moju radost, to se nije desilo.
Nakon nekog vremena bilo je dovoljno da stavim mrežicu u akvarijum i nakon nekoliko sekundi hranjenje je bilo završeno što mi je omogučilo da ponuđena hrane bude raznovrsnija.
Moj Ribbon eel se polako gojio za šta su bili zaslužni i mnogobrojni posetioci koji su hteli da vide sve to. Bez problema sam ga hvatao i samo svojsteveno ovim ribama, polako mi je klizio, baš kao traka, kroz šake.
Nakon određenog vremena druženja i briga, kada više nije bilo dileme oko ishrane, moj Ribbon eel se preselio u elitnu pet radnju u Auckland-u uz detaljno uputstvo za ishranu. Prodavac u prodavnici je demonstrirao kupcu kako se Ribbon eel hrani. Prodat je istog momenta po ceni od koje se zavrti glava jer se takva šansa ne ispušta, barem ko može da je ne ispusti a meni je ostalo da se i dalje igram sa novim Ribbon eel-ovima sa promenjivom srećom i uspehom u traženju pogodnog rešenja ishrane.
Šta drugo da kažem nego da je Ribbon eel stvarno fantastična riba i prava je nesreća za ljubitelje morske akvaristike što još nema pouzdanih metoda za očuvanje ove ribe u akvarijumu.
Bez obzira na želju mnogih akvarista, realnost nam govori sasvim nešto drugo i najbolje rešenje je da se drži neka druga murina koja je kudikamo lakša za održavanje a mnogi akvaristi imaju lijepo iskustvo sa njima. Izbor je veliki a ribbon eel neka ostane za neka bolja vremena.
Fotografije: Wikipedia
Ipak, Ribbon eel ima bitnih razlika od drugih članova ove familije a to je njegov trakasti izgled tela i neverovatna transformacija tokom života.
Mladi Ribbon eel je crne boje sa žutim leđnim perajem i kao takav dostigne dužinu do oko 60 cm. U daljoj transformaciji ribbon eel promeni boju u plavu i tada postaje plodni mužjak. Dok ova transformacija nije objašnjena smatralo se da je ovo druga vrsta eel-a. U daljoj transformaciji, kada mužjak dostigne punu zrelost i veličinu od oko 1 - 1.2 m, dolazi do promene boje u žutu i što je najradikalnije, promeni i pol. Ova pojava je specifična samo za Ribbon eel dok druge vrste murina imaju dva pola i ne menjaju pol. Ženke Ribbon eel-a su vrlo retko viđene u prirodi jer njihov život traje kratko, samo oko mesec dana.
U morskoj akvaristici, Ribbon eel se smatra za izuzetno tešku vrstu za držanje. Razloga ima puno a jedan od najbitnijih je njegova ishrana.
Akvarijum za ovu ribu treba da je dovoljno veliki jer riba dostigne dužinu preko jednog metra. Oko 400 litara je sasvim dovoljno. Akvarijum treba da je dobro pripremljen, da je u perfektnoj kondiciji i da nema nikakvih otvora kroz koje bi Ribbon eel pokušao da pobegne. Ova riba je majstor za to i bolje je da se poslušaju saveti u vezi toga. I najmanji otvor na akvarijumu je potencijalni izlaz za ovu ribu. Odvodne cevi ka filteru moraju da imaju prepreke jer riba će da se zavuče u cev.
Ishrana Ribbon eel-a je priča za sebe i to je ujedno največa prepreka za držanje ove ribe. Mali broj akvarista je uspeo da održi ovu ribu u životu na duže staze i na moje zadovoljstvo ja sam jedan od njih. Ključ uspeha je pre svega sreća i upornost i još nema metode ishrane koja bi garantovala opstanak Ribbon eel-a u akvarijumu. Postoje razni pokušaji da se riba privoli da uzima hranu a ja sam odabrao hranjenje malim ribama. U prirodi se ova riba hrani sitnim ribama i planktonima. Pojedini akvaristi su postigli rezultat sa komadima ribljeg mesa ili samo planktonima.
Glavni problem u hranjenju sa živim ribama je taj što se za hranu koriste slatkovodne ribe koje kada se puste u morsku vodu imaju problema sa plivanjem usled različite gustine vode. Pored toga to je i morska voda pa samim time i ne mogu dugo da opstanu. Idealno resenje su male molly ali tu se javlja problem jer molly ribe se uglavnom zadrže na površini u nekom mirnijem uglu akvarijuma i nisu u stanju da se bore sa velikim protokom vode u morskom akvarijumu. Da bi prevazišao taj problem, odlučio sam da koristim stari dobri način hranjenja koji primenjujem kod ishrane Frog riba a to je da mrežicom dovedem hranu do Ribbon eel-a.
Za ovo sam odabrao akvarijum kapaciteta oko 150 litara tako da sam imao pristup svakom delu bez teškoče i neometanu kontrolu u procesu treninga. Sam sistem je mnogo veči tako da ova zapremina nije pretstavljala neki problem.
Kada sam udomio ribu u pogodan akvarijum odmah sam pristupio "treningu" ili navikavanju na mrežicu i na prisustvo moje ruke u akvarijumu. Vrlo je važno da trening odmah počne jer ovaj proces je u suštini trka sa vremenom koja se teško dobija. Na moju radost, riba je brzo prihvatila moje prisustvo i nije pokazivala neke posebne znakove uznemirenosti ali nije ni pokazivala interesovanje za hranu. Taj trening sam ponavljao više puta dnevno u kratkim intervalima a sastojao se u tome da držim malu mrežicu ispred ribe na udaljenosti od oko 10 cm bez obzira kako se riba kreče. Posle nedelju dana igre sa Ribbon eel-om došlo je do prvog rezultata. Riba je ušla u mrežicu bez nekog straha ali nije ni "pogledala" malu molly koja joj je skoro prošla kroz usta. Taj podatak me nije obeshrabrio i posle dve nedelje takve igre došli su i prvi plodovi ovoga rada. Ribbon eel je uhvatio molly i vešto je progutao u svojstvu predatora kakav i jeste. Brzo sam joj ponudio još hrane i opet isto, nova ribica u stomaku. Ovaj momenat je bio ključni i željno iščekivani i samo neka gruba greška mogla je da pokvari ovakav uspeh. Na moju radost, to se nije desilo.
Nakon nekog vremena bilo je dovoljno da stavim mrežicu u akvarijum i nakon nekoliko sekundi hranjenje je bilo završeno što mi je omogučilo da ponuđena hrane bude raznovrsnija.
Moj Ribbon eel se polako gojio za šta su bili zaslužni i mnogobrojni posetioci koji su hteli da vide sve to. Bez problema sam ga hvatao i samo svojsteveno ovim ribama, polako mi je klizio, baš kao traka, kroz šake.
Nakon određenog vremena druženja i briga, kada više nije bilo dileme oko ishrane, moj Ribbon eel se preselio u elitnu pet radnju u Auckland-u uz detaljno uputstvo za ishranu. Prodavac u prodavnici je demonstrirao kupcu kako se Ribbon eel hrani. Prodat je istog momenta po ceni od koje se zavrti glava jer se takva šansa ne ispušta, barem ko može da je ne ispusti a meni je ostalo da se i dalje igram sa novim Ribbon eel-ovima sa promenjivom srećom i uspehom u traženju pogodnog rešenja ishrane.
Šta drugo da kažem nego da je Ribbon eel stvarno fantastična riba i prava je nesreća za ljubitelje morske akvaristike što još nema pouzdanih metoda za očuvanje ove ribe u akvarijumu.
Bez obzira na želju mnogih akvarista, realnost nam govori sasvim nešto drugo i najbolje rešenje je da se drži neka druga murina koja je kudikamo lakša za održavanje a mnogi akvaristi imaju lijepo iskustvo sa njima. Izbor je veliki a ribbon eel neka ostane za neka bolja vremena.
Fotografije: Wikipedia