Visina |
10 |
20 |
30 |
40 |
50 |
Evidentirano
« Odgovori #4 u: Listopad 11, 2004, 21:54:00 poslijepodne »
Imam istu takvu tablicu i mislio sam da je pretjerana, pa sam se zato i raspitivao.
Znaci za 100x40x45 je dosta 8mm??
Evidentirano
« Odgovori #5 u: Listopad 11, 2004, 22:47:00 poslijepodne »
Bopacak, sa tom tablicom definitivno nesto nije u redu.Postoje manjaodstupanja kod tih tablica koje mozemo naci u akvaristickimliteraturama , raznim akvaristickim sajtovima,ali tolika jos nigdenisam video. Primer. Za akvarijum dimenzija 70 x 35 x 50 sto se kod nas takvih akvarijumamoze dosta naci( ja sam ih uradio prilicno dosta  ) ,po tim tablicama koje si prilozio potrebno je staklo debljine 10 mm!!! A po mnogim drugim tablicama potrebno je staklo 7 mm ,sto znaci treba uzeti sledecu vecu meru (posto nema7 mm) a to je 8 mm . Recimo, ja takav akvarijum radim sa staklom 6 mm!sa svim ojacanjima (u gornjoj i donjoj zoni ) i nikada nisam imao bilo kakvihproblema .Cak supojedini akvarijumi napunili 10 godinai jos uvek drze slikonske vezei nemanekih pokazatelja za zabrinutost. A sada da kazem nestoza taj akvarijum od 200 l. od 5 mm debljine stakla.  Mislim da je to prava bomba u kuci  Imao sam prilike da vidim i akvarijum od 160 l. od 4 mm! I secam se dobro kako je izgledao ,kao da ce svakog momenta eksplodirati koliko je bio napumpan i koliko su mu bile stranice opterecene i savijene. Savijene su biledo te mere, da me je podsecao nadeciji balon  Takavi akvarijumi i njemu slicni , velika su opasnost od pucanja stakla usled manjih udaraca po staklu , slucajno guranje ,cimanje,..sl., a najveca opasnost vreba od blagog zemljotresa. Sve ovo sto sam rekao, upozoravao samvise puta ne samo ovde na ovome forumu, vec na vise mesta bas iz razloga sto sam imao prilike da vidim "unesrecene" akvarijume i vlasnike koji su debelo uskratilisvoj budzet na popravke ne samo svojihakvarijuma,parketa na podu, vec i popravke komsijskih plafona i ostalog... Eto toliko... 
Evidentirano
« Odgovori #6 u: Listopad 12, 2004, 17:35:00 poslijepodne »
Faun na http://www.akvaristika.org ima tablica u Excelu za izraeunavanje potrebne debljine stakla. Da li si se koristio s njom i što misliš o rezultatima koje daje?
Evidentirano
ZAGREB-SESV. KRALJEVEC/HRVATSKA
« Odgovori #7 u: Listopad 12, 2004, 19:02:00 poslijepodne »
Tablica koju je dao bopacak je sa te stranice.
Evidentirano
« Odgovori #8 u: Listopad 12, 2004, 20:42:00 poslijepodne »
uzmi najbolje 8 mm za strane i 12 mm za dno
100% ziher
isprobano
Evidentirano
« Odgovori #9 u: Listopad 13, 2004, 21:07:00 poslijepodne »
A u cemu je stvar kod toga da dno mora biti deblje nego stranice?
Ionako akvarij ide na stiropor ili nesto slicno tako da je cijela povrsina na necemu?
Evidentirano
« Odgovori #10 u: Listopad 14, 2004, 00:47:00 prijepodne »
Da cijela povrsina je na necemu i cijela tezina je na podnoj plohi stakla i upravo zbog toga se stavlja deblje staklo, stiropor sluzi da izbalansira moguce neravnine same plohe na kojoj se nalazi akvarij te sprijeci eventualno pucanje podne plohe ukoliko dode do prevelikog pritiska na samo jednu tocku te iste podne plohe stakla.
Evidentirano
« Odgovori #11 u: Listopad 14, 2004, 00:48:00 prijepodne »
BTW
To sto je ispod akvarija stiropor to ne znaci da je donje staklo optereceno manjom silom nego da je ona samo ravnomjernije rasporedena.
Evidentirano
« Odgovori #12 u: Listopad 14, 2004, 08:44:00 prijepodne »
e Fauna, ovaj mi je smajlia falio!!! Šuti, kenjaj i brzine menjaj!!! 
Evidentirano
« Odgovori #13 u: Listopad 14, 2004, 09:40:00 prijepodne »
u aqua magazinu sto mi je posudio vedro pise da bi za za ovu njegovu duzinu i visinu (tako oni ocjenjuju koliko je staklo potrebno) stranice moraju biti 10mm a osnova 12mm!!! bas sam gledao tu tabelu i mislim da je najbolja na koju sam do sada naletio pa cu i svoj raditi po njoj!!! tabela se nalazi u "aqua magazinu" br.1 str.29!!!
Evidentirano
Halo Bing...
« Odgovori #14 u: Listopad 14, 2004, 09:42:00 prijepodne »
evo bopacak je stavio tu tabelu pa mislim da je sada sve jasno!!!!!!!!!!
Evidentirano
Halo Bing...
« Odgovori #15 u: Listopad 14, 2004, 10:25:00 prijepodne »
Force,
Hidrostatski tlak uzrokovan je težinom tekuaine koja na dubini h djeluje na zamišljenu površinu A.
Možemo ga predoeiti kao težinu tekuaine koja se nalazi u eaši podijeljenu s površinom dna eaše.
Hidrostatski tlak razmjeran je dubini, gustoai tekuaine i akceleraciji sile teže (na Zemlji je uvijek oko 9,81 m/s2) i raeuna se iz izraza.
p=rgH.
Buduai da nema dubinske razlike u vodoravno postavljenoj površini (kakva je dno našeg akvarija), hidrostatski tlak je jednak u svim dijelovima cijevi.
Prema gore iznesenom sila koja djeluje na dno akvarija u svim je toekama ista, pa tako je i tlak u svim toekama dna isti. Taj tlak je uvijek veai od onog koji djeluje na boene stranice (zbog toga što je prosjeena dubina manja - tj. ovdje se radi o kontinuiranom porastu tlaka što se više kreaemo u dubinu). Zbog toga se uzima deblje staklo za dno. Znamo da tlak koji djeluje na stakloenu plohu izaziva njezino savijanje - odnosno stvaranje trbuha buduai da su rubovi plohe fiksni (zalijepljen akvarij). Što se tiee boenih stranica - nema baš puno pomoai protiv te pojave (eak i pored ojaeanja koja se lijepe uzduž gornjih bridova spremnika). Tome možemo doskoeiti na plohi akvarija koja se nalazi na dnu. U neku ruku, smanjenju trbuhana dnu spremnika pridonosi i stiropor koji se stavlja ispod akvarija (iako je on dosta mekan) osim što upija ineravnine postolja na kojem se nalazi akvarij (a to mu je primarna namjena). Rekao bih da,
Evidentirano
« Odgovori #16 u: Listopad 14, 2004, 13:37:00 poslijepodne »
A cuj svakom na volju, ja radije uzmem deblje staklo nego da se pouzdam samo u kvalitetnu podlogu,
BTW naprezanje stakla nikada nije isto po svakoj tocki jer kada bi bilo tako onda bi na granici loma staklo puklo u tisuce komada a ne bi puklo na jednom dijelu gdje obicno procuri kad donja ploha splungira.
Evidentirano
« Odgovori #17 u: Listopad 14, 2004, 16:12:00 poslijepodne »
Tablica koju je dao bopacak je sa te stranice. Krivo ste me shvatili, imaju "program" zapravo Excelov strnicu u koju ukucaš visinu, širinu i dubinu akvarija a on ti da potrebnu debljinu. Dali su i detaljno objašnjnje i formule po koji se to raeuna. Dobiveni rezultati ispadaju manji nego u ovoj tablici.
Evidentirano
ZAGREB-SESV. KRALJEVEC/HRVATSKA
« Odgovori #18 u: Listopad 14, 2004, 16:31:00 poslijepodne »
 I koje ce od ovih podnjeti najvise vode? A za storopor se moze reci da ima jaaaako puno oslonaca koji su u istoj ravnini!
Evidentirano
« Odgovori #19 u: Listopad 14, 2004, 17:29:00 poslijepodne »
Tablica koju je dao bopacak je sa te stranice.
Krivo ste me shvatili, imaju "program" zapravo Excelov strnicu u koju ukucaš visinu, širinu i dubinu akvarija a on ti da potrebnu debljinu. Dali su i detaljno objašnjnje i formule po koji se to raeuna. Dobiveni rezultati ispadaju manji nego u ovoj tablici. Opet ne mogu naci. Ajde molim te ako ti nije tesko posalji link ili opisi put! 
Evidentirano
« Odgovori #20 u: Listopad 14, 2004, 19:37:00 poslijepodne »
A cuj svakom na volju, ja radije uzmem deblje staklo nego da se pouzdam samo u kvalitetnu podlogu,
BTW naprezanje stakla nikada nije isto po svakoj tocki jer kada bi bilo tako onda bi na granici loma staklo puklo u tisuce komada a ne bi puklo na jednom dijelu gdje obicno procuri kad donja ploha splungira. Delovanje sila pritska na stranice i dno akvarijuma , bas sam proucavao sa mojim nekadasnjimprofesorom i uz pomoc strucnih knjiga dosao sam do veoma zanimljivih podataka koji su mi dali jednu posebnuviziju o tim sliama koje deluju. Da ne bi prepisivao mojtekst sa drugog foruma gde sam tosve izneo,evo vam put do njega .Pogledaj
Evidentirano
« Odgovori #21 u: Listopad 15, 2004, 09:49:00 prijepodne »
Force,
naprezanje materijala možemo laieki objasniti kaoreakcija u samoj strukturi materijalana djelovanje vanjske sile, odnosno tlaka na taj materijal. Ako govorimo o podnici - tj. dnu akvarija, onda možemo reai da je naprezanje u svim toekama isto, buduai je hidrostatski tlak na dno akvarija svugdje isti. (pogledaj post koji je postavio FAUNA - lijepo je sve slikovito objašnjeno). Ako baš hoaemo cjepidlaeit, možemo prihvatiti tvrdnju da naprezanje u staklenoj površini dna nije u svim toekama isto - ali samo iz razloga nesavršenosti same strukture materijala od kojeg je napravljeno dno akvarija, ili pak zbog nesavršenosti mehanieke obrade (valjanja stakla) pa staklo nije svugdje jednako debelo. Ali složit aete se, nadam se, da su to u našem slueaju zanemariva odstupanja. Toeno je da float (nekaljeno staklo) pukne samo po crti, a ne rasuje se u tisuau komada, a razlog tome leži u einjenici da dodatni pritisak u nekim toekama dolazi iz vana (dakle ne hidrostatski tlak) i u pravilu potjeee od neravne podloge. Zrnce pijeska promjera 0,5 mm dovoljno je da na savršeno ravnoj podlozi uzrokuje pucanje dna akvarija zbog velikog tlaka uzrokovanog težinom samog spremnika na vrlo malenoj površini (0,5 mm2). To je glavno objašnjenje einjenice da dno puca po crti, a ne rasuje se u tisuau komada. Štoviše, na idealnpoj podlozi dno akvarija moglo bi biti i daleko tanje od debljine samih stranica.
Pod pojmom idealna podloga podrazumijevam podlogu koja je bezkompromisno ravna na kojoj se ne nalaze nikakve neeistoae tipa znce pijeska, te da ne dopušta nikakav progib usljed djelovanja težine akvarija. Nema progiba (stvaranja trbuha) - nema sile koja uzrokuje naprezanje teeenja materijala, odnosno kidanja istog.
Naravno da nemamo idealnu podlogu, pa koristimo stiropor ili gumu (kako au ja koristit u svom 700 litrašu) kako bi upili neravnine uzrokovane "zrncima pijeska". Ukoliko je podloga previše neravna nikakav stiropor te ne spasi od pucanja dna. Naravno da ovo "previše" ovisi o eksplicitnom slueaju koji se promatra.
Mario,
d) varijanta je najgora buduai da dopušta stvaranje "trbuha" , dok je svaka sljedeaa prema poeetnom slovu abecede bolja. Problem je jedino sva ta uporišta dovesti u ravninu, što ako se ne uspije može biti uzrokom havarije.
Evidentirano
« Odgovori #22 u: Listopad 16, 2004, 10:54:00 prijepodne »
Krco
Varijanta d iz Marijovog posta se i meni eini najlošija ali imam 100 litarski akvari vee 27 godina (moj prvi) koji je na stalku samo na rubovima širioko 1 cm. Bilo je u njemu i kamenja i granja i hvala bogu još je živ i zdrav bez preljepljivanja.
Eini mi se da je i Faun u svojim postovima spominjao da je vidio tako podboeen akvari.
Evidentirano
ZAGREB-SESV. KRALJEVEC/HRVATSKA
« Odgovori #23 u: Listopad 16, 2004, 11:37:00 prijepodne »
Nisam rekao da akvarij ne može biti postavljen an stalak kako je prikazanou varijanti d) vea samo da je to najlošija varijanta s obzirom da dno akvarija radi trbuh. Nema podloge koja ae davati "kontru" djelovanju hidrostatskog tlaka, a buduai da je na dnu posude on najveai, onda je stvarno potrebno da staklo dna bude "za mjeru" deblje. Ova varijanta je najlošija zbog einjenice da su duže stranice akvarija optereaene i na savijanje na taj naein da se gornji uglovi "žele" približiti jedan drugom, a donji se "žele" udaljiti jedan od drugog. Buduai da je visina stranice otprilike 50 puta veaa od debljine iste (debljina stakla) stranice su pored optereaenja na savijanje po vertikalnoj osi optereaene i nasavijanje po horizontalnoj osi (minimalna nesimetrija toeaka oko kojih se vrši savijanje je dovoljna) koje se zbraja sa optereaenjem na savijanje uzrokovanim hidrostatskim tlakom na istu stranicu.
Evidentirano
|
Tema: Koliko debelo staklo? (Posjeta: 5735 vremena)