Nadam se da nećete imati ništa protiv toga što osvežavam temu nakon više godina, ali mislim da je i to ipak bolje no da otvaram novu sa istim nazivom i sadržajem.
Condylactis auranitaca je veoma lepa i prilično krupna jadranska anemona. Bez sumnje predstavlja pravi ukras akvarija. Prečnik diska sa pipcima kod ove vrste ponekad dostiže i tridesetak centimetara, dok telo koje se nalazi ukopano u peskovitoj, šljunčanoj ili muljevitoj podlozi može biti istegnuto i do dužine od četrdeset centimetara! U Jadranu je anemona prilično česta na pomenutim supstratima ili njihovoj mešavini sa nešto krupnijim kamenjem i/ili ljušturama mekušaca. Na kolonije ove anemone, koje su neretko vrlo brojne (mogu izgledati kao prava “polja”!), se obično nailazi na dubini od 3-10 metara i to uz obale koje nisu izložene snažnim valovima, ali obično jesu jačoj morskoj struji. Ova anemona se može relativno lako otkopati i izvaditi iz mora, što se posebno odnosi na sitnije, mlade primerke – čije stopalo nije pričvršćeno naročito duboko u podlozi. Mlade primerke i preporučujem za akvarij iz razloga što je daleko lakše obezbediti mesto na kojem će biti zadovoljni. U svakom slučaju, otkopavanju treba biti pristupiti strpljivo, pažljivo. U protivnom, verovatno će doći do povrede tela anemonene. Ukoliko se to dogodi, ostavite taj primerak u moru i potražite neki drugi. Šanse da se transport i prilagođavanje na akvarij uspešno okončaju su znatno umanjene ukoliko je anemona ozbiljnije povređena. Ova preporuka generalno važi za anemone. Uz to, dobro je poznato da krupnije umiruće anemone mogu prouzrokovati ozbiljne probleme u akvariju ukoliko se ne reaguje na vreme…
Imam dosta iskustva sa održavanjem Condylactis-a u akvariju. Ova anemona se vrlo dobro može držati pod uslovom da joj se obezbedi sloj podloge (granulacija materijala nije bitan faktor) debljine najmanje desetak centimetara (toliko je dovoljno samo za mlade primerke!) i odsustvo snažnog, direktnog udaranja vode, bar na delu akvarija gde anemonu želimo da postavimo. Sa ishranom nema nikakvih problema, na svakih nekoliko dana treba anemoni dati komad mesa rakova, mekušaca ili ribe, koji će vrlo spremno prihvatiti - ukoliko se radi o zdravom primerku.Što se parametara vode, njenog kvaliteta tiče nije joj potrebno ništa naročito, ništa više od onoga što će zadovoljiti osetljivije ribe! Medjutim, stekao sam utisak da joj ne prija niži salinitet vode, mislim da bi trebao da bude iznad 35 promila. Jak intenzitet osvetljenja joj nije potreban, ali neki osrednji ipak jeste. Moje mišljenje je da ove anemone nesumnjivo poseduju Zooxanthellae u svom tkivu i ako ih izgube vrlo verovatno su krenule putem bez povratka. Rekao bih da je to bio slučaj i sa primercima na Scorpac-ovim odličnim fotografijama kojima je ova tema i otvorena. Upadljivo bledilo i oblik pipaka anemona koji se vide na fotografijama nisu normalno stanje za ovu vrstu. Takođe, ne mogu se složiti sa mišljenjem koje se ponegde navodi - da se ova anemona može uspešno držati u akvariju samo pod uslovom da temperatura vode ne prelazi mnogo vrednost od 20 stepeni. Nesporna je činjenica da će Jadranski organizmi biti zahvalni ukoliko je voda hladnija – bar tokom dela godine, ali znam da se ova vrsta anemona može uspešno držati tokom dužih vremenskih perioda i u tropskom akvariju. Istina, u vezi sa ovim postoji jedna “začkoljica”. U prirodi postoje specifična staništa (doduše, prilično retka) gde se ova vrsta anemone može naći na dubini od 1 metra, pa i manjoj (nalazio sam pojedine primerke i na “dubini” od oko 0.5m!). To su idealna mesta što se tiče sakupljanja Condylactis-a za akvarije. Primerci koji potiču sa takvih lokaliteta provereno bolje podnose letnje skokove temperature vode do kojih obično dolazi u našim akvarijima, što je i logično.
U prilogu se nalazi fotografija primerka Condylactis-a koja je načinjena nakon tri godine života anemone u akvariju u zajednici sa tropskim ribama, na temperaturi koja je bila u opsegu 23-28 stepeni i u prilično nesofisticiranom sistemu. Fotografija je loša, ali se ipak može videti da je anemona u dosta dobrom stanju. Uzgred, iskustvo mi je da od riba klovnova za ovu Jadransku anemonu pokazuje interesovanje Amphiprion clarkii, što istovremeno ne znači i da su uspostavljenom “simbiozom” obe životinje i naročito zadovoljne! Amphiprion ocellaris-a ova vrsta anemone uopšte ne zanima, čak u slučaju da u dužem vremenskom periodu ne postoji nikakva mogućnost izbora! Inače, znam da je prirodni partner ove anemone sitna anemonska kozica Periclimenes scriptus.
Srdačan pozdrav svima!
Tema: Condylactis auranti -Jadranska ljepotica (Posjeta: 4046 vremena)