Povod za otvaranje ove teme i pisanje priloga su pitanja i odgovori u Fridinoj temi „Novi u morskoj/Nedoumica“. Fotografija Tripterygion-a tripteronotus-a (koliko se sećam, na primorju ga zovu pjevčić) koju je načinio kolega Grof fino ilustruje činjenicu da u Jadranu ima organizama koji svojim izgledom itekako zavređuju da se drže u akvarijima. U stvari, takvih je organizama mnoštvo, a dosta vrsta se i relativno lako održava u akvariju. Čini mi se samo da te činjenice nisu još opšte poznate, što je zaista šteta...
Evo još par informacija vezanih za atraktivnog T.tripteronotus-a. Ova riba, kao i njegovi najbliži srodnici iz istog roda i roda Clinitrachus (u Jadranu ih ima ukupno četri vrste) nisu „pravi“ bleniji - pripadaju porodici Clinidae. Iako imaju sličan oblik tela kao i bleniji (koji pripadaju porodici Blenniidae) postoje i prilično uočljive razlike. Na primer - u obliku glave, načinu plivanja i drugim vidovima ponašanja, itd... Smatram da ponašanje Tripterygion-a ima karakteristike koje su negde između onih kod blenija, onih kod gobija i onih kod dobro poznatih mandarina (Synchiropus sp.). U odnosu na blenije, u vezi sa držanjem u akvariju, imaju jednu veliku prednost - ne predstavljaju baš nikakvu opasnost za iole krupnije beskičmenjake. Ove ribe se u prirodi isključivo hrane kljucanjem „sitnurije“ po kamenju, što je u pomenutoj temi lepo istaknuto. Ipak, relativno lako se mogu navići da uzimaju i komadiće hrane koja se ubacuje u akvarij. Inače, prelepi mužjaci vrste T. tripteronotus, kao što je ovaj na fotografiji, mogu dostići dužinu između 7 i 8 centimetara, dok su neugledne ženke (smeđe-sivkaste, prošarane) dosta sitnije. Ovoj vrsti je sličan Tripterygion delaisi. Kod ove ribe mužjaci imaju telo pretežno žuto-narandžaste boje umesto pretežno crvene. Međutim, T.tripteronotus se češće brka sa nešto manjom, ali možda još lepšom ribom Tripterygion melanurus (minor). Kod ove vrste, oba pola su približno jednake veličine (oko 5 cm), imaju uniformnije obojeno i za nijansu tamnije crveno telo i crnu glavu sa plavičastim i beličastim tačkicama. T. melanurus se takođe dobro drži u akvarijima. Staništa ove vrste se razlikuju od onih T. tripteronotus-a koja su u temi opisana. To su pretežno pećinska i druga slična, slabije osvetljena staništa. Ove ribe tu relativno često možete videti, pod uslovom da gledate na gore (!). Obično se zadržavaju na svodovima, tavanicama. Još jedna vrsta sličnog izgleda i veličine naseljava ovakva mesta. To je Blennius (Lipophrys) nigriceps. Ovaj je, međutim, “pravi” blenij i definitivno je moj favorit među Jadranskim ribama ovog tipa. Neizostavan u svim postavkama! Osim raskošnog kolorita i izuzetne prilagodljivosti, karakteriše ga i šarm tipičan samo za blenije.
I jedan “off topic” komentar. Sasa (zatvorena je) koja se vidi na pomenutoj fotografiji uz T. tripteronotus-a je Actinia cari, blizak rođak poznate vrste Actinia equina. I ova sasa se odlično drži u akvarijima. Sličnog je oblika i veličine. Za njeno telo su karakteristične koncentrične šare na svetlijoj pozadini, a pipci su još svetlji – neretko beli. Postoje različiti varijeteti ove sase što se nijansi i boja tiče, neki od njih su baš lepi! Ova sasa takođe živi u plićaku na kamenitoj obali, ali malo dublje od A. equine. Vrlo retko ostaje na suvom za vreme oseke. Najčešće se pronalazi pričvršćena na donjoj strani velikog kamenja, neretko i po više komada odjednom!
Svima Vam želim da lepo provedete predstojeće praznike. Pozdrav!
Tema: Pjevčić & company (Posjeta: 2137 vremena)