Akvarij NET - FORUM
Slatkovodna Akvaristika => Biotopi => Autor teme: varazdinec - Ožujak 27, 2014, 01:00:32 prijepodne
-
Eto, nakon par godina planiranja da sastavim neki aq, konačno sam ga i sastavil. Kak se iz naslova vidi, probal bi složiti mješavinu dravskog ekosustava,
u koji sam uključil rijeku Plitvicu i potok Črnec, gornji tok Bednje i krajobraz planine Ivanščice (Točnije Vražji stolček).
Plitvica teče kraj mog kvarta. Ona je desni pritok Drave, dugačka je 65km, potok Črnec desni pritok plitvice, dužine cca 5km. To je rječica koja uglavnom teče kroz polja
(onečiščenost nitriti/nitrati, teški metali), kanalizirana je, tj ubijeni su joj rukavci i onečišćena šutom, najlonom, karoseijama itd... (pravi Hrv. prosjek). Gornji tok Bednje je ista prića, razlika je u dužini, dužina joj je 133km. Bednju moram spomenuti jer se u njoj još daju naći komadi vulkanskog tufa, kojeg u ostalim vodama nema.
Pošto sam planinar, biciklist i radil na kojekakvim projektima "konzervacije prirode" na Ivanščici, naravno da nisam mogel izostaviti njezin krajobraz.
Na Ivanščici postoje fosilni, ugasli vulkani (Gaveznica -Lepoglava i još neki manje poznati) koji su imali manje žile lave koje su se protezale po Ivanščici i mjesta gdje se taložil vulkanski pepel, pa se na tim mijestima da naći vulkanit (tuf, dijabaz i ostale vulkanske stjene). I naravno predivan Ahat. Veći dio ostalih stijena su vapnenci, nakon kasnijeg nabiranja, Ivanščica kao i Alpe bila je dio koraljnog grebena.
Podloga u aq je lomljeni dijabaz (0-6mm, uzel iz kamenoloma), pokazala se dobra i za sad iz nje raste bilje ko ludo, kamen je tuf koji je jako porozni, i nadam se da je povoljan za naseljavanje kultura bakterija.
Za početak sam sastavil aq 180L (145x35x35), za sad je nutarnji filter (1800L/H), polu home made CO2 sistem (karbonat/kiselina).
Dio vode je uzet iz Plitvice, i naknadno preventivno stavljeno malo nejodirane soli da ubije vanjske parazite na ribicama.
Ribe koje su za sad nutra: Gaovica (Rhodeus sericeus amarus), Uklija (Alburnus alburnus), Gaga (Phoxinus Phoxinus),Sunčanica (Lepomis gibbosus), dvije vrste koje nisam uspel determinirati i čistač Piškor (Cobitis taneia). Dva Gupy-ja su isto nutra, kaj neznam ni zakaj, ali tu su. Uglavnom Gaovica rastura alge, a jedna od onih za je neznam vrstu (slična mreni) jede i crnu algu.
Punih 5 min s njima je bila Riječna paklara (Lampetra fluviatilis), ali moral sam ju vratiti natrag u prirodu jer je prekopala cijeli aq i jako zamutila vodu. Paklara (kružnousta) je jako zanimljiva prijelazna vrsta s hrskavičnjača prema koštunjačama, ostala je nepromijenjena proteklih 500 mil. god.(živi fosil). Zanimljivo da podnosi slanu vodu i svojim kružnim ustima (rožnati zubi) se
priljepi za drugu ribu i siše joj krv. Nema škržne poklopce, nego sa svake strane 6 škržnih rupica. Postoje podaci da može narasti do 1,5m.
Bilje moram determinirati, i pričekati još malo da krene vegetacija.
Paklara na slici ispod...
-
Kolega svaka čast :up: Daj slike cijelog akvarija i stanovnika
-
Svaka čast na uvodnom postu! :up: :up: :up:
Čekamo dalje....
-
Zanimljivo
-
:up: pratim
-
Par slikica aq, u uvodnom sam zaboravil napisati da je nutra još i Žutooka i vrbino korjenje.
-
Još par fotki bilja, Sunčanica, Belkica, Gaovica i vrsta x1 za koju neznam kaj je. Ak neko zna........ molim odgovor!
Gaovica ili Plavojka je zanimljiva i korisna vrsta, kod mene jede sve, hrani se ličinkama, ribičkim crvima, jede alge, a sa žutookama čisti dno. Fora je po tome kaj ženki iz analnog otvora izraste leglica kojim polaže jajašca isključivo u živu ili neživu školjku, Kod živie malađ čisti unutrašnjost školjke, dok ona mlađ štiti od grabežljivaca (simbioza). Mužjak za vreme mrijesta poprimi žarko crvenu boju, ženka raste veća, do 9cm, u aq u pol manje.......
-
Odlično :klap:
Ne znam kako će ti se uklopit sunčanica. Čudno se ponaša, a nije ni prirodni dio biotopa.
-
odlicno uradjeno, odlicno prezentirano i objasnjeno... nesto sam i naucio, pratim sa zanimanjem!
-
Bravo! :klap: :klap: :klap:
-
Modron, znam da nije, znam samo to da je unesena iz S. Američkih voda ko akvarijska ribica..........
Isto me malo brinulo za nju, nije htjela jesti akvarijsku hranu, pa sam probal sa crvićima jer sam ju znal dobiti na njih na ribičiji. Sad rastura cca 4 kom dnevno. Kad je postala svjesna da je kraljica i najveća riba u aq počela je papati i druge male ribice. ona je cca 5cm, a proguta ribicu od 1,5cm.
Prije nego kaj sam donesel crviće jela je ne bi vjeroval i bilje!
Znam da nije autohtona i to me malo mučilo, al reko ako se već tak dobro udomačila u naš ekosustav a ja ju poznam cijeli život s kupanja na Dravi, pa ajde da ju uzmem da vidim kak se ponaša u aq.
Uglavnom, malo je teritorijalac, kad "rauba" drugu ribu napravi to diskretno (ne juri po aq, nego se polako približi, ulovi za rep i kaj me iznenadilo jede ribu od repa) ali nije zahtjevna riba, i ako ih misli ko imati u aq stvarno su lijepe i preporučam ih !!! Crvići koštaju 5-7kn, i u frižideru izdrže i do 2 tjedna da se ne pokvare!
He, he i uvjek provjeriti dal su dobro zatvoreni da ne bi bilo!!!
-
Jako zanimljivo, rijetki su europski, a kamoli naši domaći biotopski akvariji. Mene najviše zanima kako će se biljke ponašati jer sam mislio složiti jedan biljni s domaćim biljkama. Ribe su isto super, gaovice mi se jako sviđaju još otkad sam vidio biobiov akvarij, a presmiješna mi je priča kak su ih prije koristili kao testove trudnoće :D
Samo mala ispravka, kružnouste nisu prijelazni oblik između hrskavičnjača i koštunjača koje za razliku od njih imaju čeljust, kružnouste su evolucijski starije (primitivnije) :up:
-
THX za Paklaru, negde sam još davno naišel na članak di je bilo tak pisalo.......
Kaj se tiće bilja, danas sam pojačal rasvijetu, sad je 2kom, 36w (72w na 180L), 120 cm neonke. oznaka 865, i čak i Lopoč perla. Neko bilje je poraslo danas za pol cm.
He, he tak je to dok si bez posla :dead:, čuješ kak i trava raste !!! :klap:
Još kad bude poklopac gotov i kad se svijetlo malo usmjeri bude još bolje.......
-
Odlično. :klap: Čekamo nastavak sa zanimanjem. :up:
-
ja sam svojedobno u jednom akvariju imal suncanicu sa zutookama i crvenperkama i moral sam ju vadit van jer je bila agresivna prema ovim drugim ribama,stalno ih ja napadala i grizla..a sve su bile podjednake velicine
-
Mali apdejt,
evo pojavil mi se opet infusorij, i to stvarno jaki, voda puna "prašine" na površini je bil baš sloj kroz koji su se jedva njehuriči zraka probijali. Javlja mi se par dana nakon promjene 30% vode. Možda bakterije u aq pretvore nitrite iz slavine, kojima je VŽ voda nažalost ultra bogata, u nitrate, stvori se višak hranjiva, pa i s time infusorij. Uglavnom, riješil sam ga prestankom hranjenja ribica (nisam hranil 5 dana, akvarij sad čist ko suza, ribice popapale sve), pojačal sam protok vode do max, filter okrenul naopak, da sauga s površine, pojačal zrak do kraja i kroz cca 10h je nestal u potpunosti. Za sad cca 10 dana nakon toga je OK.
Ispravak,
ulovil sam u Plitvici Cobitis_taenia (http://www.hlasek.com/cobitis_elongatoides.html (http://www.hlasek.com/cobitis_elongatoides.html)), a ono kaj sam napisal u jednom od prošlih postova da imam u aq, nije Cobitis taenia, nego Misgurnus fossilis (http://www.hlasek.com/misgurnus_fossilis_he8054.html (http://www.hlasek.com/misgurnus_fossilis_he8054.html)).
Prosil bi vas ako neko zna za kakav link oko determinacije autohtonog vodenog bilja da ga zalepi negde ispod, THX!
-
E, da i sunčanica i gaovice mi počele jesti crviće iz ruke, fora iskustvo.
I kak nisam hranil tih par dana, ribice su se pokazale ko ubojice algi, ali Guppy-iji posebno !!!
BTW moram ih kolegi pokloniti pošto mi jedini nisu iz naših voda...
-
Prvo svima želim sretan uskrs!
Akvarij si ljepo složio i pratim temu!gagica to jest gaga je strogo zaštičena rječna riba tako da nemoj govorit ribočuvarima da ju imaš u akv. jer je kazna :icon-money: no i ja sam ju nekad držao u akv :D.ova riba što ti sliči mreni to ti je valjda potočna mrena (tako je barem ribiči zovu).Što se biljaka tiče kad peš na ribičiju na dravi uzmi trokuku i teže olovoi zabaci u dio u kojem ima puno bilja i vuci i tako češ iščupati prave dravske biljke(ima puno rogolista).Za hranu koristi obične gliste,uzmi kruh i bacaj im u akvarij malo kruha te si kupi u interlandu oko pola kile crvi koje zamrzni i imaš ih za 6 mjeseci (crvi su im zakon zamrznuti ili živi i u interlandu su 1kg oko 50 kn).Govorim ti iz iskustva jer sam i ja imao "dravski"akvarij od 90l tako da ti ne želim loše.
-
Da, znam za Gagu, saznal sam nakon kak sam ih stavil u aq, kaj se tiće crvića, izbacil sam ih iz prihrane jer mi ribe ne probave njihovu vajsku opnu pa nije lepo za videti po dnu, tak da sam ih prebacil na 50% gliste i 50% akvarijsku hranu.
Rogolist sam uspel načupati par komada, tj 3 različite vrste, jedan je ceratophillum demersum, ostale nemrem determinirati. Uglavnom lepo se razmnožavaju i perlaju. Muku mučim sa dijatomom, pošto je novi aq pa ima silicija za nju, ali šaljem slike "rogolista" čim se riješim alge s njega. Ne mislim se boriti protiv nje, mislim je ostaviti da odradi svoje, pa sam miran !
Odma dva pitanjca:
1. Imam hrpu literature s mikrobiologije ekosustava, ali nikak da nađem pravu informaciju. Dali je Dijatoma smeđa alga kremenjašica ? tj. dal koristi silicij (kremen) za izgradnju stanične stjenke? dal je to ta alga?
2. Kaj mislite o boji noćnog svijeta za "autohtoni" akvarij? Imam RGB ledice, pa mogu mijenjati boju, uglavnom zanima me dal bijela, plava ili kombinacija bijelo/plava?Bijelo/plava mi izgleda naj sličnije k noći s punim mjesecom, kaj vi mislite?
Lopoči rasturaju imali su nedavno svoj perling dan! Kod njih sam primjetil da nakon kak par dana jače perlaju da su nakon toga izbojci crveni i takvi crveni izlaze do površine, dok zeleni ne prelaze polovicu visine aq.
-
1. Vidi clanak na portalu :) http://www.akvarij.net/index.php/a268lanci-menuslatkovodnabiljke-147/237-novela-o-algama-alge-kremenjaice (http://www.akvarij.net/index.php/a268lanci-menuslatkovodnabiljke-147/237-novela-o-algama-alge-kremenjaice)
2. Ja sam stavljala isto ledeno plave ledice za moonlight, to mi se cini najprirodnija boja. Znaci bijelo-plava :)
-
Ah, alge, alge,alge...bla, bla....., mislim da znam više o njima nego o bilo čemu, samo ne kak ih se riješiti......ali evo u minimali su, imam i malo GDA, al ni ne smetaju mi....uglavnom smanjile su se od kad sam na dropcheckeru na gornjoj granici zelenog i kad ostalo bilje jako perla. Valjda im bilje sva hranjiva crpi.
Moonlight je isto bijelo plavi, Dellete imaš pravo, najprirodnije izgleda !
Po testeru kiselost vode mi je ista ko i u Plitvici, malo kiselkasto, čisto me zanimalo pošto uzimam vodu iz pumpe, pa reko da zmerimo i usporedimo.....
Imam i novog stanovnika, cca 6cm (slika dole), čekam da se malo prilagodi na aq, u pripremi su žive gliste i 100-tinjak živih dravskih kozica, za početak ima i par malih gaovica nutra, pa da vidimo kak se bude razvijala situacija....., naravno kad poraste ide natrag u svoje stanište.
-
Dal neko zna latinski naziv ovog račića/kozice? Ima ga manje više po svim našim slatkim vodama, veličina mu je do 1cm. ribice ga obožavaju, a htio bi malo pročitati o njegovoj biologiji !
-
Vadi ščuku van sve če ti pojest kako god da je mala!ona može pojest ribu duplo veču nego što je ona
-
Meni se isto čini da ti ščuker bude pojel sve u akvariju... ali, nemam iskustva s takvim predatorima. Možda ako budes dobro hranio i ne bude, ali opet onda riba neće izgledati prirodno (prejedena?).
-
Ma nemre baš duplo veću, al duplo manju može, nek samo ona papa, bila je štukica od početka u planu. Znam i jednog starijeg gospona koji se igral sa štukicama u jezercu cca 500L, sjećam se da je svaka dobila 1 kedera tjedno. Kaj se tiče njene biologije, znam nekaj o njoj, divim joj se 15g s špinanja, znam nekaj o mikrobiologiji ekosustava, tak da mi se ostvaruje izazov s kojim sam se štel i prije susresti.
Sunčanica koja je nutra isto tamani male gaovice, već 15-tak komada........
Štuka(6cm) koja je kraća od sunčanice i cca 3x manjeg, kak da se izrazim, "volumena", je danas potamanila par kozica i jednu gaovicu, ima još jednu gaovicu koja bi mogla nastradati, ostale su sve prevelike. U čet idem do Topličice na ribogojilište, zval sam ih, vade mlađ jedanput tjedno, ima šarančića do 3cm. Tak da bude išel valjda još jedan 10 litraš u igru.....
BTW ima možda za koji vikend, koga za ribičiju i pifce u blizini Vž-a ?
-
Zakasnio si!Bio ja prošli vikend na dravi grizlo ko ludo (http://)
-
Dal neko zna latinski naziv ovog račića/kozice? Ima ga manje više po svim našim slatkim vodama, veličina mu je do 1cm. ribice ga obožavaju, a htio bi malo pročitati o njegovoj biologiji !
To je gammarus. Ima ih puno vrsta, svi su slični. Aktivni su više noću. Postoji više metoda kako ih uhvatiti. Uz klasične, kao što su cjeđenje mahovine p prevrtanje kamenja, ja sam otkrio jednu dosta zgodnu. Oglođeš kukuruz i ubaciš kukurušku u vodu. Nakon nekog vremena je puna gamarusa, samo ih ocjediš u posudu.
-
Hvala za gammarus-e !
Došla još 2 novia stanovnika, (Unio crassus) riječna školjka, ranije spomenute Gaovice koje su u aq polažu jajašca u njih (mlađ čisti školjkinu unutrašnjst, školjka štiti mlađ od predatora) pa baš da vidimo dal se budu uspjele razmnožavati...
Onaj ranije spomenuti 15 litraš je osposobljen, nutra su amuri do 3 cm, za štukicu. Štuka je na 2 kom tjedno.....Pokušavam procjeniti dal je gladna po veličini trbuha, tj, kad proguta amura probavlja ga cca 3 dana. MISLIM da budem ju moral rijeđe hraniti, cca 5 dana 1 amur....
-
jesi obratio pozornost na lokalne puzeve? ima jedan iz porodice neritina koji zivi u dunavskom slivu.... normalno, ne treba bocatu vodu za razmnozavanje!
vjerujem da su tvoji uslovi za istrazivanje puno bolji nego oni u dravi kod osijeka - vjecito mutna od pijeska, ne mozes vidjeti ni godzillu na dva metra udaljenosti.
-
Drava kod Varaždina je zbog brana, akumulacija i kanala stvarno mala, kaj utječe k smanjenju broja vrsta, ali da je na oko čista, stvarno je !!!
Kaj se tiće domaćih nerita, našel sam da kod nas ima Neritina carinata. Nisam na nju još naišel, ali tražim je.
Makar, jednospolna je, pa opet treba s njom u posebni aq i videti kak se razmnožava.
-
Ocekujem te da se prijavis na ovo :)
http://www.akvarij.net/index.php/akter-152/akter-2014-contest?view=form (http://www.akvarij.net/index.php/akter-152/akter-2014-contest?view=form)
-
Uh, vrlo rado, ali nije još to gotovo i stabilizirano, nadam se da na godinu, a i malo sam još prezeleni za tak nekaj, pogotovo kad imaš nekaj za kaj ne postoji "uputstvo" nego moraš sve sam isprobavati (npr, riba Grundl (Gobio gobio), živi u brzaku, zahtjeva jači protok vode, hladniju vodu, vjerojatno više kisika, bla, bla, i nema šanse da stvorim uvjete za nju, izdrži 2 dana. Dok rječni rak koji kao navodno traži jako stabilne uvjete, čistu vodu, itd. živi nutra ko lord već 2 mj. Štuka, za koju sam mislil da bude totalni problem, je riba koju je lakše imati nego Sunčanicu koja čupa bilje, kopa rupe i ubija ostale ribice iz valjda zabave, itd ).... Druga stvar je da na kraju ispada da mi je 200L premalo....a treća da radi unosa stvari iz prirode stalno muku mučim s nekom od algi....Za sad sam sa prošel kroz valjda, hehehe, sve alge kaj postoje, a trenutno me mući modra/cijano, ali nekak i nju polako uspjevam smanjivati sa (bar mislim) novom računicom (bućkurišom) za gnojivo i povećanjem broja biljnih jedinki.
Evo 2 sličice, rak (mutna je slika jer je brz i jedva sam ga uslikal) i akvarij....
-
Akvarij je fantazija! Dira li rak bilje?
-
Ne, ne dira bilje, ali, nisam siguran, ali mislim da napada ribice, primjetil sam da su im repići rascufani. U prirodi se rak hrani ribom, po iskustvu s ribolova, keder mi je bil po noći manje više uvjek osakačen, tak da mislim da je noćna životinja. Pošto je ovaj moj 1,5cm, možda ih samo uspije po repu ozljediti.....ali bilje ne dira...
-
Čupa ribama peraje, kopa rupe, reže biljke, pipka i štipka... još je mali pa se možda ne primjeti toliko. Ponaša se ko bager. Iako zanimljiv nije ga baš dobro držatu u zajedničkom akvariju.
-
kako si ulovio štukicu ak se moze znat :)
-
verujem da je Covek koristio Cerenac(bar se kod nas u Srb tako zove)....ja sam skoro nabavio jedan,mozda noviji model,koji ima i stranice sa strane,pa ribice nema sanse da pobegnu kad krenete da ga vadite...probao sam ga na jednom lokalnom jezeru...bilo iz vise pokusaja,mnogo malih Bandara(Grgeca)Suncica,Manica...ja jurio malu stukicu...
(https://www.akvarij.net/forum/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi59.tinypic.com%2Faeboth.jpg&hash=ec87f30e034778f842c1f20342f04388ee097291)
-
verujem da je Covek koristio Cerenac(bar se kod nas u Srb tako zove)....ja sam skoro nabavio jedan,mozda noviji model,koji ima i stranice sa strane,pa ribice nema sanse da pobegnu kad krenete da ga vadite...probao sam ga na jednom lokalnom jezeru...bilo iz vise pokusaja,mnogo malih Bandara(Grgeca)Suncica,Manica...ja jurio malu stukicu...
(https://www.akvarij.net/forum/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi59.tinypic.com%2Faeboth.jpg&hash=ec87f30e034778f842c1f20342f04388ee097291)
Tako je,čerenac,veoma jednostavna a korisna stvar za pecanje. To pecaroši koriste da ulove sitne ribe u plićaku,da bi kasnije te ribe koristikti kao mamac. Na sredinu te mrežice se stavi malo otežanje,i cela ta mreža se potopi 60-70-80cm,i metalna konstrukcija iznad mrežice se priveže za kanap,a zatim za neku dužu motku pomoću koje vadimo i stavljamo čerenac. Iznad te mrežice se okupe sitne ribe,i kada želimo da ih ulovimo,jednostavno podignemo čerenac iz vode,i tada imamo svež,živ mamac za dalje pecanje :)
-
Već mi ih se nekoliko zaletelo na varalicu, koja je bila duplo veća od njih, a ovu zadnju sam ulovil u onu najveću zelenu mrežicu koju kupiš u aq shopu. zagrabiš po vodenom bilju, i kaj je nutra nutra je. Štukicu sam pustil prije nego sam išel na more, oko nje ima brige, a teško mi je naći nekoga ko bi se brinul za nju kad nas nema
-
Došel na red i baš biotop na koji već neko vrijeme ciljam. Riječ je o ušću potoka Željeznjce koji se spušta s sjeverne strane Ivanščice u rijeku Bednju. Skopiral sam ulaz tog potoka za vrijeme suše, kolko se sječam, jer ova velka voda trga sve pred sobom. Tok bednje se vrti oko male špice i tvori slabi vir i zato se tam taloži pijesak. Bednja je topla, a potok željeznica je hladan i mogu se naći vrste hladnijih i toplijih voda. Od klasičnih ribljih vrsta do potočne pastrve, od lopoča do mahovina koje služe kod taloženja sedre i ima ih dosta po okolnim panjevima. Aq je 150x35x35cm (mislim 198 L), filter je eheim pro3 1050L/H, pro diy co2 sa up aqua atomizerom (atomizer šljaka tek iznad bar i pol, tak da je onaj odušak ispod manometra stegnuti s vezicom i počne puštati tek na 6 bara). Inače gnojim mješavinom PPS i MCI metode, tj. po PPS ali za indikator fosfata koristim zelenu točkastu algu koje već i ima po okolnom kamenju koje uzmem s tog malog ušća.... Od bilja imam lopoč. lokvanj, dve vrste trave koje neznam determinirati, dve vrste rogolista (jedan je Cephatophillum demersum), dve vrste Potamogetona (jedan je Potamogeton perfoliatus), svo je autohtono za to ušće. Od autohtonih riba trenutno imam pesak-a (Gobio gobio), piškora (Cobitis taenia), belkicu (Alburnus alburnus), od alohtonih bezribicu (Pseudorasbora parva), par algojeda i ancistruse koji su se namnožili i imam ih valjda 30.....moram ih povaditi i pokloniti.
Bolje slike budu kad se fotić posuši, opal mi u vodu kad sam onaj panj s desne strane aq čupal.........
-
a kaj da čovjek na ovo veli? svaka čast :klap:
-
Ej, odlično je ovo :) Zanimljive su mi ove biljke, slikaj ih malo zbližega kad se fotuć posuši :)
-
Sjajno. Jako mi je fora baš to kaj se radi o domaćem biotopu. definitivno hoćemo detaljnije slikice. :up:
-
Meni je ovo odlicno :up: :up:
-
Presuper su mi ovakvi " domači akvariji" . :P
Večina nas slaže akvarije sa stranim biljnim i životinjskim vrstama. I često se dogodi da o njima znamo više nego o onome kaj nam je skoro pa u dvorištu. Ne veli se zabadav - domače je domače. ;)
-
Meni je totalna egzotika bila da jedna naša Gaovica koje ima skoro u svakoj rijeci u HR s leglicom koja izlazi iz analnog otvora jajašca lježe u samo određenu vrstu školjke (Unio crassus). Sad dali bi se to dogodilo u aq, treba probati...
-
Fotić prodelal, evo slikica pod vodom !
-
I ovo viri van vode, ako neko zna latinski naziv slika koje nisu determinirane....bil bi zahvalan.....
-
bome, fantasticno ti to slazes.... nego, koja je ovo biljka u desnom kutu, dugacki tanki listovi - bas mi je zapela za oko. znas nesto o njoj? bas me zanima koliko raste i moze li se skracivati. super mi izgleda.
-
ako misliš na ovu na slici, neznam koja je, uglavnom u prirodi ima jake oštre listove, u aq dosta smekšaju. kod orezivanja listovi malo posmeđe 2mm na krajevima, ali se predugi listovi mogu rezati odma kod izlaza iz pijeska. U roku od 3mj narasla je od 20cm do cca metar.
-
e da, to je ta na koju mislim. kada budes imao viska, biljezim se za pelcer. bas mi se svidja, a cini mi se da se moze drzati pod kontrolom za razliku od valisnerije.... bas mi je lijepa.
-
Uh... Akv ti je odlican! :up:
Samo nemoj biti skrt sa apdejtima i slikama.... ;)
-
Jako sam znatiželjan u vezi te biljke s dugačkim listovima. Izgleda kao Vallisneria nana, ali ona ne dolazi kod nas koliko znam. Jel pušta runnere ili samo raste iz istog korijena u širinu? Neki Cyperus možda? Jel presjek lista trokutast ili plosnat? Poslat ću ti adresu u pp :D
-
Biljke koje prepoznajem, a ne pišu: Myriophyllum spicatum, Lysimachia nummularia. Ono krpasto na panju je vrsta mahovine (u širem smislu, u užem jetrenjarka, Marchantiophyta), vrsta je Lunularia cruciata mislim, ali nisam siguran, ne kužim se baš u te biljke. Ovo peršinasto kaj raste iz panja bi trebala biti Berula erecta. Nemam pojma za mahovine ni za ovo usko dugačko iz prošlog posta. :)
-
Odlično. Nemoj stati sa slikama :klap:
-
Hvala Wickerman za determinaciju, ova biljčica za koju neznamo kak se zove, presjek je plosnat, a raste iz istog korjena, tj. s novim izbojcima u širinu ali direktno iz korjena, mislim da Cyperus nije... Slijedeći put kad idem, mogu uzeti par komada, nije problem, dajte ti i Pierre pošaljite adresu
-
Eto još par sličica, za Gaovicu nisam siguran, još je jako mala, cca 1cm i nema još one svoje boje.
-
Vretence
-
odlično...
-
Novi stanovnici, na prvoj slici gamarusi tamane mrtvu ribicu, slučajno mi ušla pijavica :o, valjda ju budu ribice utamanile...
-
Jel zna možda tko za koju vrstu autohtonih puževa a da se populacija može držati pod kontrolom s nekakvom autohtonom ribom ? Ili da su jednospolni ili da im akvarijski uvjeti ne odgovaraju za razmnožavanje ?
Dali ima ko iskustva sa Babuškom, Pesakom (gobio gobio), gaovicom ili nečim drugim u odnosu na puževe ?
Unaprijed hvala !
-
Jel zna možda tko za koju vrstu autohtonih puževa a da se populacija može držati pod kontrolom s nekakvom autohtonom ribom ? Ili da su jednospolni ili da im akvarijski uvjeti ne odgovaraju za razmnožavanje ?
Dali ima ko iskustva sa Babuškom, Pesakom (gobio gobio), gaovicom ili nečim drugim u odnosu na puževe ?
Unaprijed hvala !
puzevi poso orange, cak i ak ces ih imat vise lako prodas, znam da su frendu sarani kad su skuzili kako tamanali jabucare samo tako
-
poso orange? meni google izbaci tylomelania sp. ako i ti mislis na njih, oni bas nisu autothoni u nasim vodama.
p.s.
zgodni ovi gamarusi - ajde koju rijec o njima, a ni jos koja slika ne bi bila na odmet - ako mozes nekog solo uhvatit.
-
Sori, nisam dobro procitao post
-
Od puževa možeš probati nerite. U mene su u akvariju divlje nerite iz lokalne rijeke i ne kote se, a dobro brste alge. Navodno ih ima i u dravskom slivu. Kako ti ribe ne potamane gamaruse? Inače u mene ribe pojedu sve puževe koje mogu progutati, a gamarusi mi traju pet minuta kad ih ubacim.
Vretence je grabljivac moglo bi postati problematično.
-
Tražil sam nerite, nisam ih uspio naći, a ribe, potamane i gamaruse i vretenca i to tak da se oče okrenuti od prenajedenosti....
Koja je priča s "domačim" neritama, u koje doba godine si ih skupljal, na kakvim mjestima (mulj, pjesak, šljunak), može kakva slikica ?
-
Evo ti domaće nerite
http://www.njuskalo.hr/ribice/nerita-puzevi-theodoxus-danubialis-oglas-13313089
-
Već je bila tema o neritama na forumu
https://www.akvarij.net/forum/index.php?topic=82782.msg792405#msg792405 (https://www.akvarij.net/forum/index.php?topic=82782.msg792405#msg792405)
Uglavnom vole krupniji šljunak i betonske pregrade. Najlakše ih je naći ljeti. U jednom potoku ovde ih ima u svako doba godine i mogu se lako skupiti uvjek. Nalaze se samo na nekim dosta malim dijelovima toka tako da ih je dosta teško naći ako ne znaš di su. Ali ovo je jadranski sliv, a kakva je sitacija u dunavskom ne znam.
-
Znači to je to...
Viđal sam ih u pijesku, ali samo kučice, ima ih i svjetlijih i tamnijih od ovih iz oglasa. Znači ima ih i u jadranskom i crnomorskom slivu, valjda samo drugi "varijetet". Baš budem nazval, pa da vidimo kaj je to !
-
Došel sam do 8 kom Theodoxus fluviatilis, nadam se da se budu prilagodili aq, i uspio sam složiti od kamenja i granja zaklon od riba na ulazu u "tunel" ispod kamena, za kozice (gamaruse) gdje su iskopale pjesak i nastanile se...možda se uspiju razmnžiti !?...
-
sretno sa uzgojem! ako bude potomstva, ili jos koji ulov, zainteresiran sam - mada nemam biotopski akvarij. bilo je rijeci i o kozicama u kontinentalnim vodama, navodno u dunavu i pritokoma, kao i u papuckim potocima, ih ima. o tome se davno i malo pisalo, ima li tko kakvih svjezijih informacija?
p.s. oprosti varazdinec sto ti spamam temu, ali mi se cini najpogodnijom za ovo pitanje...
-
isto ako neko zna kaj o umbra krameri (tercijalni relikt) i craspedacusta sowerbi, oba dvije isto su crnomorski sliv
NEMA FRKE!!! mene isto zanimaju kozice, a neznam ništa o njima, pa ako neko kaj zna nek samo piše...
-
Eto još 2 stanovnika Perca fluviatilis (ostriž) i Radix ovata (ušati barnjak), Radix "bi trebal" biti odvojenog spola, tak da je samo jedan nutra... nadam se da ih uskoro nebude 1000...
-
Ufff, ostriž ili kostriž najfinija riječna riba i strašan borac :D
-
Eto prvog jajašca Theodoxus fluviatilis, izgleda da im netreba niš posebno za razmnožavanje osim dovoljno algi...
-
Neznam jedino što se tiče parametara iako su to ovdašnji puževi tako da i to možda nije problem.
Meni isto uredno ostavljaju jaja nerita horn ali njima treba bočata voda pa nikad ništa.
I to ostavljaju jaja gdje ima algi tako da po slici se vidi da im neće nedostajati.
-
Hhh, jučer na fejsu postavim pitanje kolko im dugo treba da se izlegnu iz jajašca, i danas u živo dobim odgovor... treba im cca 3-4mj. Prva prinova Theodoxus fluviatilis
-
:up: Kolka ti je temperatura u akvariju? Mene nikako ne ide s ovim neritam -?
-
24-26, nemam grijač, pa varira
-
sretno malcima! koliko prinova ocekujes?
-
Imam sigurno 100-tinjak jajašca, ak ne i više, pa budemo vidli... ali za sad sam videl samo 2 malca
-
Za sad sam videl samo 2 malca, al vjerojatno ih ima još.
Inače, malo sam se boril s disbalansnom, imal sam najezdu zelene točkaste (nisam siguran, ali brijem da lokvanj troši više PO4), nakon toga sam preskočil par gnojenja sa NO3 jer ga je bilo viška, i nakon toga se pojavila smeđa i GDA. Tak da sam imal zavidljivu bioraznolikost algi, boja ko u priči, hehe !
U tom razdoblju porasta algi i stagniranja bilja su neritine položile 75% jajašca. Onda sam izostavil par puta PO4 i sad nakon cca dva tjedna se aq počel naglo čistiti od algi.
Pošto sam kopiral određeni biotop imam u aq i jedan cca 3-4kg vapnenački kamen na kojem se alge i dalje dobro drže i ta dva mala pužeka briju baš po špiljicama po njemu.
Takva su moja zapažanja, a možda uz temp. i još neke uvjete ima i to veze s razvojem puževa (alge za hranjenje i Ca iz vapnenca za razvoj kučice).
-
ocito puzevima prijaju alge.... a i biotop bez algi nije pravi biotop!
-
Istina... samo, problem mi je da i nakon godinu dana s "divljim" biljkama u aq još uvjek neznam koliko i u kojem omjeru gnojiti, ali mislim da sam konačno skužil X-(. Do sad sam bil na oko 15ppm nitrata tjedno, a ostalo u pps omjeru i imam simptome "gladnog" akvarija, a bilje ima tu i tam prvo fazu stagnacije, pa "topljenja", pa na kraju voda malo dobi žućkastu boju. Sad sam podigel na 20ppm, pa budemo vidli kak bude situacija. Algi ima valjda svih u količini da prednje staklo moram čistiti jedanput u 10-14 dana, a stražnje ne čistim uopče, tu i tam koji list dobi koju algu, tak da nije niš strašno, ali za pužeke ih ima u izobilju.
Zanimljivo je da kad je lopoč u punoj snazi, lokvanj stagnira i obrnuto.... po kojekakvim tablicama zaključil sam da bi lokvanju trebalo više PO4, pa sam mu dodaval u podlogu i nakon nekog vremena sam dobil da oboje rastu OK, ali sam napravil i lagani disbalans, pa su se i radi njega MOŽDA pužeki počeli razmnožavati...
Iskreno, nemam pojima više, moral bi testere za fosfate i nitrate kupiti da skužim kak koja biljka reagira na manjak ili višak nečega jer po tablicama po netu baš nemrem zaključiti kaj bi bilo...
Jedini prepoznatljivi simptomi koji me upućuju na manjak svega je prozirno lišće kod Potamogeton perfoliatus koje kak je starije "nagori" po rubovima i "rastopi se" i listovi uvinuti prema dolje kod lopoča.
Baš me zanima kad se omjeri hranjiva dopelaju u red, kak budu puževi reagirali, ali pretpostavljam da ako algi nebude, da ako populacija u sadašnjim uvjetima naraste, da se u uvjetima "balansa" bude počela smanjivati.
-
Super tema, svaka cast na dosadasnjem trudu. Sve podebljano sa slikama i detaljno objasnjen svaki korak slaganja biotopa. Nadam se da ces imati uspjeha s puzevima. Pratim dalje :)
-
a moguce da nije stvar u gnojenju, mozda se neke biljke teze prilagodjavaju na ujednacenu temperaturu cijele godine? a nevezano sada za to, mogao bi stavit koju frontalnu... nema je neko vrijeme!
-
Kak da video upload-am tu na stranicu ? jel se opče može?
-
MP4 format videa?
-
Evo prek jubitu... frenatus i algojedi.... sestra nezna kam bi s svojim ribicama jer ima mali aq, pa ih bez pitanja ubacuje k meni... hihi, nezna kaj su grgeči, a ja sam samo tiho...
https://www.youtube.com/watch?v=DASFQu7qZ7I (https://www.youtube.com/watch?v=DASFQu7qZ7I)
-
Eto jedne nove biljčice, doduše alohtone, ali eto, kak su sve blaže zime uspijeva prezimiti i lagano potiskuje autohtone vrste.
Azola (Azolla filiculoides) je vodena paprat koja je domaća vrsta za tropsku i suptropsku Ameriku. Raste na različito dubokim, toplim vodama stajaćicama ili sporim tekućicama. U našim krajevima je to strana vrsta.
Najpoznatija značajka ove paprati je njena crvena obojenost. Crvena boja na rubu listova potječe od simbiotske cijanobakterije vrste Anabaena azollae i to kada u vrijeme nepovoljnih uvjeta okoliša zeleni klorofil prijeđe u crveni antocijan. Ova cijanobakterija može iskorištavati atmosferski dušik, a kao nusprodukt ispušta dušične hranjive tvari unutar same paprati.
-
Imam pitanje oko EI metode gnojenja :dead: !
Po chuck-ovom kalkulatoru ako jednom tjedno mjenjam vodu i taj dan ne gnojim, bi trebalo biti: N=5ppm dnevno (30ppm tjedno)
P=1ppm dnevno (6ppm tjedno)
K=20ppm dnenvo (120ppm tjedno)
Akvarij .net veli drugačije: N=10-30ppm tjedno (isto ko i po chuck-u)
P=1-2ppm tjedno (3x manje nego po chuck-u, ako uzmemo max dozu)
K=10-30ppm tjedno (4x manje nego po chuck-u, ako uzmemo max dozu)
Sve OK, ako uzmemo da 6 dana predoziravmo, a 7 dan resetiramo s 50% izmjene. Ali odstupanja podataka su ogromna, pogotovo za K (30ppm : 120ppm) i P (2ppm : 6ppm).
Dali stvarno nema veze ako se toliko predozira kak veli Chuck ili treba sljediti količine ppm-a po akvarij.net pa se uštedi na gnojivu ?
Koga slušati o količini gnojenja akvarij.net ili chuck-ov kalkulator???
-
Akvarij.net :)
I drago mi je da si pitao tu a ne na fb gdje se precesto mogu procitati gluposti...
Prema chucku, puno previse bi dodavao i fosfata i kalija. Pogotovo ako pitas za gnojenje biotopa... Za high light/high tech biljni scape akvarij jos bi i proslo 6ppma fosfata, ali za tvoj akvarij bi to bilo puno previse.
Bolje ti je krenuti sa manjim dozana i po mogucnosti testirati N i P pa da vidis koliko ti ustvari treba gnojiva.
Ali svakako gadaj ciljane vrijednosti akvarij.neta
Edit: sad kad citam par zadnjih postova, mozda ti nije u gnojenju problem, nego bilje koje imas vise uzima hranu iz podloge nego iz vodenog stupa. Vjerojatno je naviklo na tezu i glinastiju podlogu i bilo bi idealno kada bi mogao staviti ili orginalnu podlogu iz stanista ili neki oblik gotove podloge za jezerca
-
Da, podloga iz staništa sigurno najbolje rješenje... al trenutno nemam vremena ići rasturiti akvarij, tak da sam 20-tak kuglica zemlje za cvijeće u najlonkama nagural pod korjejne. Isto sam našel stvrdnutu lavu u glini i trulu koru vrbe, tak da sam i to stavil pod korjen i još sam prešel na CSM+B.
Prešel sam na EI metodu jer mislim da sam kroz PPS previše fosfata nagural u aq, bar alge tak vele, i bilje. Ustvari štel sam stvoriti povoljnu sredinu za "divlje" biljke o kojima neznam ništ (s obzirom na puno premali aq od cca 200L) i uopče ne mjenjati vodu... sistem je izdržal cca 2 i pol mjeseca, alge pokazale višak fosfata, i na kraju voda postala mliječno bijela (vjerojatno pomor bakterija)... Tak da je sad u planu EI, pa budemo vidli kak se sistem bude ponašal.
Niš, onda po količinama s akvarij.net, pa gledati kaj biljke i alge vele... i čega bude manjka/viška...(počel sam s polovicom količine NPK od maximalne po dozama s ovog našeg PRE weba)
Kaj se tiće bilja i uzimanja hranjiva folijarno, list/voda, pogotovo lopoć i lokvanj...ako gnojim u podlogu onda rizomi rastu ko mutavi (podloga je dravski pijesak i drobljeni vulkanit, nema baš NPK-a u njoj), tak da mislim da je malo škrtija podloga najbolja solucija za ograničeni prostor u aq (cca 200l). Previše hranjiva preko korjena i nije naj rješenje, ali vidim da takve biljke relativno brzo reagiraju na promjenu omjera N:P:K prek vodenog stupa.
Npr, u uvjetima koji pašu GDA, diatomi i crnim algama (manjak NO3 smanjuje potrošnju PO4), bilje stagnira i lagano propada, voda žuti, a nakon par izmjena vode i cca 5dana dodavaja samo NO3 bilje poludi i perla ko ludo. Nakon tih 5 dana lokvanj dobiva "prozirne" točkice koje počinju smeđiti (sumnjam na manjak K). Tak da mislim da bilje i više nego dobro reagira na hranjenje kroz vodeni stup ! Lopoč i lokvanj ispod na slici.
THX DLT kaj si se javila, sad konačno znam od kud krenuti s slaganjima omjera makra...
-
Ne mora znaciti da su rupice od nedostatka K (kao sto je najcesce kod hygrophilla) , moze biti puno toga, od mehanickih ostecenja na dalje..
Bit EI metode je da se natrpa svega previse i da se jednom tjedno akvarij resetira sa ogromnom izmjenom vode. Samo napominjem da je takav sistem zamisljen za scaperske akvarije sa velikom kolicinom bilja.
Mislim da ti ne preostaje nista drugo nego eksperimentirati.
Kakva ti je rasvjeta? Nekom logikom prirodnog stanista, i lopoc i lokvanj primaju puno sunca.
-
Ma baš zato bi i probal EI, nek bude svega previše, jedanput tjedno reset i amen!
Imam Osram cool daylight (865), cca 0.65W po litri, rade 10h.
-
Eto ništa, da malo updatamo.... Nema više klasičnog domačeg biotopa, Sad sam se upustil u skejpanje OPET domačih podvodnih / nadvodnih scena.... ideja mi je bila iskopirati jedno dravsko stablo hrasta koje je poplava okrenula i isčupala sa stjenom iz suprotne visoke obale dravske mrtvice. Pošto je to stablo ostalo sa stjenom stajati u zrak a takav scape ne stane u aq, došla mi ideja da napravim stablo koje je poplava strgala i polegnula, ali da se još uvijek drži zajedno s kamenom i stjenom. Nažalost kod nas ne postoji autohtono bilje koje može dočarati minijature za skejp u aq, pa sam moral uzeti i aq bilje.... Oko odabira bilja i kopiranja prirode pomogla mi je jedna slika aq s googla koju nažalost nisam sejval, tak da je ovaj moj skejp neš između prirodne scene i več viđene scene na slici i nekakvog uklapanja u interijer kuće... Ta stjena i stablo su bili potopljeni samo za poplave, tako da ovaj HM ustvari zamjenjuje travicu koja inače ne uspijeva pod vodom, a večina ostalog bilja je tu samo radi izgleda aq. Drvo upotrebljeno u aq je suhi vrbin korjen, kamen je uzet s kamenoloma Ljubelj, vjerojatno neki vulkanski, prošaran tu i tam s kojom crtom kalcita, pa sam, se radi toga odlučil i za veči broj puževa. Od riba sam uzimal radi algi dvije ženke Ancistrusa, 4 Corija, 5 Gaovica i 10-tak Cobitisa, ugl. samo čistači algi. Hranim jako malo, 1X tjedno, i još uvjek, vjerojatno radi nove postave i očiščenog filtera imam viška fosfata (cijano, zelena prašnjasta, smeđa, smeđa bradata, za sad sve u malim količinama i smanjuje se), tak da gnojim po EI metodi, ali bez fosfata i čekam pojavu zelene točkaste....Od puževa imam dvije zebraste Nerite, 30-tak crnih Nerita (Theodoxus prevostianus) i jednu Helenu. Nerite imaju poklopac kučice na stopalu, pa im Helena nemre niš. Rasvjeta je cca 0.75w po litri, 6500K, soda+limunska co2 (2,5l flaše, u svaku po kila limunske i sode, i na in-line difuzor na 200l vode drzi 3 tjedna). Podloga je 3 - 4 cm Florabele, a pjesak je kupljeni, onaj kvarcni bijeli za fugiranje.... slike stavim do navečer.....
-
ja sam se razveselio onom 'slike stavim do navecer....' ali nema ih jos. volim tvoje uratke, a ova ideja mi se cini odlicna, pa me bas zanimala realizacija. gdje si nabrao Theodoxus prevostianus? cine mi se zanimljivi puzevi, napisi koju o njima....
-
Ma našel sam ih na ribolovu na rijeci Muri... naziv im je Crna nerita, čim sam ih stavil u aq odma su počele ljepiti jajašca... tak da se nadam da budem ih vratil u još većem broju na isto mijesto. Inače imam sreću s autohtonim neritama (fluviatilis), svaki put mi se razmnože !
Evo u linku više o njima, izgleda da se radi o zanimljivoj vrsti, izgleda da vole jako specifične uvjete, malo me to brine, ali ovak nakon cca 2 tjedna izgleda da im paše aq.
http://www.iucnredlist.org/details/165322/0 (http://www.iucnredlist.org/details/165322/0)
Slika i video akvarija ide odma, samo sekundu...
-
Video:
https://www.youtube.com/watch?v=MNOpZE4RAiA (https://www.youtube.com/watch?v=MNOpZE4RAiA)
-
isplatilo se cekati slike i video - akvarij je odlican! koji hard, drvo je fantasticno.
-
Drvo ti je korjen od vrbe koji je rasel u šljunku, zato je tak "zavojito"... stablo koje je poplava okrenula i korjen je na suhome u zraku.... ima toga dost na sprudovima šljunčanim... a kamen je ko neki plavo crni granit prošaran kalcitom...
Imam i jednu zanimljivu plutajuću biljčicu.... Mjehurasta stupica, osim kaj vrši fotosintezu, hrani se i malim ličinkama, hh, vodena mesožderka...
-
Apdejt...
Crne nerite se počele razmnožavati (od cca 6-7 mjeseja, od kad su u aq), jako sporo, ali čini se da su se počele prilagođavati...
I još jedna zanimljiva stvarčica kaj se tiče Crne čupave... U aq imam očito malo viška fosfata sudeći po algama..., ne gnojim više, osim jako rijetko sa KNO3, ALI skužil sam kak jeftino i brzo uništiti Crnu čupavu, nije trajno rješenje da joj omjerom gnojiva spriječiš uvjete rast, nego čisto fizičko uništavanje.... U kuhalu zaključam vodu, tu kipuču vodu u 20ml špricu i direkt po algi... Alga trenutno promjeni boju u narančastu, nakon dan / dva posivi i nakon toga ju kozice, ancistrusi i gaovice smažu... Pa eto možda kome dobro dođe !